Povodom Praznika žena, koji je juče obeležen širom sveta, u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije organizovan je skup s porukom „Zašto država spava kada se krše moja radna prava!“. Ženski fond „Rekonstrukcija“ i Mreža „Žene u crnom“ su uličnim maršom kroz centar Beograda ukazali na kršenje radnih prava žena u Srbiji. Dok su učesnice manifestacije prolazile, centralne gradske ulice su bile zatvorene za saobraćaj, a njihovo odredište je bio Centar za kulturnu dekontaminaciju, gde je razgovarano o pravima žena.
Učesnice skupa su ukazale da žene rade više, a plaćene su manje, da su prve na spiskovima za otpuštanje, a poslednje pri zapošljavanju. Kako je ukazano na skupu u Beogradu, propisi koji zabranjuju diskriminaciju žena su „mrtvo slovo na papiru“. Slični skupovi su juče priređeni i u Novom Sadu, Prijepolju, Nišu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Novom Bečeju, Vlasotincu, Kruševcu i Kraljevu.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu Klare Cetkin, tadašnje liderke radničkog pokreta. Taj praznik obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Osmi mart kao praznik pod nazivom Međunarodni dan žena postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena, a dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.
U Skupštini 30 odsto žena
Broj žena u odnosu na ukupan broj poslaničkih mesta u Skupštini Srbije dostigao je 30 odsto, ali se i dalje svakodnevno susrećemo sa stereotipima, izjavila je juče potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić na debati „Superžena je…“ , koju je organizovala Delegacija EU u Srbiji i EU Info centar.
Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, izjavila je da su propisi u svim zemljama bivše SFRJ na istom nivou, ali da je najveći problem stvaranje uslova za primenu. Ona je dodala da u atmosferi depatrijarhalizacije društva postoji realna opasnost da devojke žive u gorim uslovima nego njihove majke.
Istraživanje je pokazalo da 65 odsto Evropljana smatra da bi više žena na rukovodećim političkim funkcijama u zemljama u razvoju moglo da spreči konflikte ili rat.
Superžena je ona koja se i bez podrške razvede od nasilnika, žena koja se zajedno sa mužem iznervira što nema prenosa Lige šampiona, superžena se hrabro bori za prava svih žena, ne trpi nasilje, diskriminaciju, bori se za jednake mogućnosti i bolji položaj u društvu, samo su neki od nagrađenih tvitova u takmičenju na temu „Superžena“. B. Č. B.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
