Otrov u srpskoj hrani (4): Konzerve stare četvrt veka
U Bosnu i Hercegovinu se sumnjiva hrana deportuje iz svih delova sveta. Inspektori su nedavno u prodavnicama širom Republike Srpske pronašli i uništili više od 1.000 litara zaraženog hrvatskog mleka, a organizacije koje se bave bezbednošću hrane i zaštitom potrošača u proteklom periodu su utvrdile da na tržištu BiH nalazi i tunjevina s povećanom količinom histamina, konzervisano meso staro 20 i više godina, suvomesnati proizvodi sa štetnim aditivima, dok je u lešniku iz Azerbejdžana i kirikiju iz Brazila utvrđeno prisustvo aflatoksina, iste supstance koja je pronađena i u mleku.
U crnom i zelenom čaju iz Kine otkriveni su pesticidi. Takođe, sumnja se da se u prodavnicama širom BiH pod kategorijom "teletina" ili "svinjetina" prodaje meso kengura ili žirafa, uvezeno smrznuto sa svih strana sveta.
Slična, ali nešto manje pošast se zove krivotvorenje namirnica. Iz udruženja potrošača upozoravaju da se u BiH prodaju maslinovo ulje razređeno jeftinijim uljem od suncokreta, mešaju se vina i lažira njihova starost, u čajeve se dodaje obična trava i paprat, a krivotvore se mleko i med. Posebno je zanimljiv slučaj pronalaska zrna kukuruza u kafi jednog domaćeg proizvođača.
Predsednik Pokreta potrošača Republike Srpske Dragutin Bošković ističe da se na tržištu BiH nalazi mnogo proizvoda koji ne bi mogli da se pronađu ni u jednoj normalnoj zemlji. Razlog što građani kupuju takvo smeće je niska cena.
- Naš prosečan građanin nije u poziciji da mnogo bira već uzima ono što je najjeftinije. Na tržištu kao što je naše plasman sumnjive robe je zbog toga unosan. Zato ne čudi što se često pronalaze opasne namirnice, zbog čega su odgovorne i inspekcije, ali i oni trgovci koji se odlučuju da takve proizvode prodaju - kaže Bošković.
I većina kupaca potvrđuje Boškovićeve reči. Cene se gledaju pod lupom, a deklaracije i rok trajanja uglavnom nikako.
Pooštriti kontrole
Igor Gavran
Ekonomisti smatraju da se hrana iz uvoza mora temeljno kontrolisati.
Zbog zdravlja građana to se ne sme dešavati, pa hrvatsku robu iz uvoza dugoročnije moramo rigorozno kontrolisati. Moraju se kontrolisati i drugi uvozni proizvodi jer na našem tržištu definitivno ima svega - naglašava ekonomista Igor Gavran. |
- Obično se snabdevam namirnicama u velikim tržnim centrima i hipermarketima. Kupovina može da potraje i preko sat vremena, ali se potroši uglavnom na razgledanje cena. Znam za sve priče o nezdravim proizvodima, pa pokušavam da vodim računa da ne uzimam baš svašta, ali za skupe proizvode novca nemam. Ipak, voće i povrće uzimam na pijaci od proverenih domaćih proizvođača - kaže Zdenka iz Banjaluke.
Zbog uvozne politike koja ugrožava građane i zbog svojih interesa odavno negoduju i poljoprivrednici u BiH. Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača RS Vladimir Usorac tvrdi da u BiH postoji više od 50.000 firmi za uvoz čiji je rad nemoguće kontrolisati.
Krokodil na bilborduSredinom prošle godine jedna domaća fabrika za proizvodnju mesa pokušala da je ukaže na problem uvoza nekvalitetnog i za zdravlje opasnog mesa, tako što je gazda tog preduzeća zakupio desetak bilborda u Banjaluci na kojima su postavljeni cenovnici kilograma mesa od kengura, krokodila i žirafa koji se u BiH prodaju kao prvoklasna teletina i svinjetina. Bilbordi su uklonjeni nakon što se gazda ove fabrike našao na udaru konkurentskih firmi.
Viršle od otpadaDragutin Bošković upozorava da su posebno opasni suvomesnati i mlečni proizvodi, u koje se stavljaju razni štetni aditivi da bi im se produžio rok trajanja. |
- Niko ne kontroliše meso koje dolazi u kockama leda, a to šta narod jede najbolje se vidi po skraćenom životnom veku. Na naše tržište dolazi genetski modifikovano meso kome je rok davno istekao i koje je u zemljama porekla davno moralo da bude uništeno - kaže Usorac.
Inspektori za hranu RS su u spoljnotrgovinskom nadzoru na carinskim terminalima za devet meseci prošle godine otkrili četrdesetak pošiljki neispravne hrane. Reč je o mesu i mesnim prerađevinama, konditorskim proizvodima, začinima i povrću. Iz neispravnih pošiljki uništeno je 30 tona hrane, pošiljaocima je vraćeno oko 50 tona. Neispravne pošiljke hrane stigle su iz Bugarske, Austrije, Holandije, Poljske, Mađarske, Slovenije, Italije, Nemačke, Hrvatske i Srbije.
