Beda ne bira:U Srbiji deca na birou

Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, svi su oni odustali od ”visokih škola” i odlučili da što pre počnu da zarađuju kakve-takve plate.

Ipak, u prošloj godini do radnog mesta došlo je njih 500. Ostali još čekaju.

"Najčešće su se zapošljavali oni koji imaju bilo kakav zanat u rukama, a to su uglavnom oni između 17 i 19 godina sa srednjim obrazovanjem u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ.

Niko od njih nije ni planirao da upiše visoku školu ili fakultet. Oni upisuju trogodišnje škole, tako se pripremaju za uključivanje na tržište rada, a ne za dalje obrazovanje. A to su pretežno deca iz siromašnih porodica.

Svaki treći mladi čovek radi "na crno"

Svi koji su uspeli da se zaposle, pričaju u NSZ, obavljaju jednostavne poslove u oblasti komunalnih usluga, kao što je održavanje zelenila i slično, ali rade i kao pomoćni radnici u građevinarstvu, trgovci, kasiri, alatničari, šivači, elektromonteri, kuvari, elektroinstalateri, autoelektričari, elektrotehničari, monteri, medicinske sestre, administrativni radnici...

Andrijanić, međutim, dodaje da je među onima koji još nisu našli uhlebljenje najviše petnaestogodišnjaka.

U Ministarstvu rada kažu da radni odnos sa mlađima od 18 godina može da se zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja i pod uslovom da takav rad ne ugrožava zdravlje. To se procenjuje na osnovu lekarskih nalaza koji prethode zaposlenju.

U praksi, međutim, malololetni radnici nisu uvek zaštićeni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, gotovo svaki treći mladi čovek radi ”na crno”.

"Kriza je krivac što sve više maloletnika radi u sivoj zoni, pa čak i noću. Poslodavci ih angažuju za promocije, ali i kao konobare, trgovce, prodavce u kiosku... i to bez ikakvih ugovora o radu", kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.