Odluka Ustavnog suda Srbije da se direktoru Vojnobezbednosne agencije (VBA) zabrani da odobrava tajni elektronski nadzor stvorila je nemale probleme u funkcionisanju vojnobezbednosnih agencija, ali ta odluka mora da se poštuje. Makar ona stvarala teškoće, moramo da se ponašamo u skladu sa odlukom USS iz juna 2012, rekao je Aleksandar Vučić, ministar odbrane, juče u Skupštini Srbije obrazlažući predložene izmene Zakona o VBA i Vojnoobaveštajnoj agenciji.
Ministar odbrane rekao je da je predviđeno da odluku o posebnim merama donosi viši sud, jer je reč o merama koje zadiru u ljudska prava i slobode i da je viša sudska instanca dovoljan garant za primenu posebnih mera. On je ocenio da će se usvajanjem izmena zakona o VBA i VOA preduprediti određene pretnje nacionalnoj bezbednosti i da su propisani mehanizmi u skladu sa najvišim mehanizmima zaštite ljudskih prava i sloboda, ali da operativnost neće biti na istom nivou kao ranije. Vučić je naveo i da se pored priča o zloupotrebi službi mimo zakona postupa uvek u skladu sa zakonom.
Većina parlamentarnih stranaka najavile su juče podršku izmenama Zakona o VBA i VOA koje bi trebalo da uvedu veću kontrolu rada tih službi, a pojedine stranke iznele su ideju o donošenju novog zakona o tim službama i o uspostavljanju jedinstvene nacionalne agencije. Ministar odbrane pojasnio je da će njegovo ministarstvo pokušati do kraja godine da napravi objedinjen zakon o svim službama bezbednosti.
„Možda je moguće da u narednom periodu uradimo nešto slično što su uradili Italijani i Nemci, ali za to nam je potrebno nemalo vremena i zbog navika i zbog toga što su kod nas često postojali segmentirani interesi i konkurencija između različitih službi, pa čak i skrivanje podataka jednih od drugih“, rekao je Vučić. On je tokom skupštinske debate ukazao da su tako službe tražile grešku jedna drugoj, da danas sarađuju bliže i bolje nego ikad, ali da uvek može i bolje.
Ministar odbrane rekao je i da je BIA smanjila primenu tehničkih mera nadzora i praćenja za 60 odsto u prvih šest meseci delovanja u odnosu na ono što je bilo prethodnih šest meseci, ali ne nauštrb nacionalne bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala i praćenja najmoćnijih korupcionaških aktivnosti.
Olgica Batić, poslanica DHSS, smatra da je dramatičan problem Srbije to što nema centralnu obaveštajnu službu i agenciju i da je zemlji potrebna nacionalna obaveštajna agencija koja će prikupljati bezbednosne, ekonomske i spoljne podatke i dostavljati ih državnom vrhu na osnovu kojih bi donosio odluke, kako se ne bi događalo da Rusija zaustavi gas Ukrajini, a da Srbija o tome nema pojma.
DSS je pozdravila predložene izmene zakona, ali smatra da nisu potpune i zato se zalaže za donošenje novog zakona koji će na celovit način urediti oblast rada službi kako vojnih tako i civilnih. I demokrate će, kako je najavio bivši ministar odbrane i poslanik DS Dragan Šutanovac podržati predložene izmene zakona i naveo da temom o objedinjavanju službi treba da se bave pripadnici tih agencija i da oni kažu šta je najbolji i najefikasniji način.
Bivši direktor VBA i poslanik SNS Momir Stojanović ukazao je da potencijalni rizici i pretnje nalažu da se redefinišu zadaci službi i dodao da je ključno pitanje kako napraviti sklad između dva principa – zakonitosti i efikasnosti, jer je u svim zakonskim rešenjima prenaglašen sistem zakonitosti naspram principa efikasnosti, a da nikome ne treba neefikasna služba.
Reagujući na ovu tvrdnju poslanik LDP Bojan Đurić zatražio je da se vlada izjasni o stavu poslanika SNS Stojanovića da se previše poštuje zakon na uštrb efikasnosti službi“.
Podršku predloženim izmenama najavili su i socijalisti, čiji je poslanik Saša Dujović rekao da se njima napokon zaokružuje zakonski osnov za delovanje VBA i VOA, čiji je rad bio otežan, a da one sada mogu još kvalitetnije i u okviru zakona da obavljaju svoje delatnosti.
Komisija o pogibiji 16 novinara RTS-a
Odgovarajući na pitanje o radu Komisije koja se bavi utvrđivanjem ubistva novinara, ministar odbrane rekao je da je na prvoj sednici uvršteno i pitanje 16 radnika RTS-a koji su nastradali u bombardovanju i dodao da niko ne želi niti planira da bilo šta bude sakriveno, već će sve da bude dostupno.
NATO ubio 1.008 vojnika i policajaca
Tokom NATO agresije 1999. godine na SR Jugoslaviju ukupno je stradalo 1.008 pripadnika vojske i policije, od čega je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije, rekao je juče ministar odbrane Aleksandar Vučić, povodom zahteva poslanika LDP da se saopšte podaci o stradalima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
