Krivci su evrokriza i srpski političari

Kako je Danas juče ekskluzivno objavio, samo 41 odsto građana Srbije glasalo bi za ulazak svoje zemlje u Uniju, što je najniža podrška u poslednjoj deceniji i pad od osam procenata u odnosu na istraživanje rađeno u junu 2012. To je jedan od rezultata istraživanja koje je u decembru urađeno za potrebe Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i koje će biti zvanično predstavljeno sutra.

Nikola Papak, savetnik Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade zadužene za evropske integracije, kaže za Danas da je „dobro što je uopšte i tolika podrška Evropskoj uniji posle decenije izneverenih očekivanja, manipulisanja Unijom od strane pojedinih političara i birokratskih objašnjenja šta je EU i šta ona znači Srbiji“.

„Ipak, ni jedan drugi društveni proces nema toliku podršku javnosti kao što ima evropska integracija. Političke stranke samo mogu da sanjaju o tolikoj podršci. Ipak, ovo je i alarm, krajnje je vreme da se promene neke stvari. Zato je dobro što ste objavili te podatke“, rekao nam je Nikola Papak.

Prema njegovim rečima, nova vlada je zatekla tešku situaciju, građane umorne od tranzicije, blokiran proces integracija, zemlju koja je izgubila kredibilitet u očima evropskih partnera, a usledile su i „sramne presude Haškog tribunala“, plus kriza u monetarnoj uniji.

„Počeli smo da popravljamo stvari koje su u našem domenu i idemo u dobrom pravcu, ali ima još puno posla. Evropska integracija više nije monopol jedne stranke niti je marketinška tema, već ozbiljna državna politika. Verujem da će se rad isplatiti i uz bolju komunikaciju s građanima na ovu temu podrška će ponovo biti oko 50 odsto“, optimista je savetnik Suzane Grubješić.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas ukazuje da je opadanje podrške članstvu u EU trend poslednjih par godina.

„Mnogo više brine porast broja onih koji su protiv ulaska Srbije u EU. Razlozi su brojni, ali pre svega tu su zbunjujuće, kontradiktorne poruke i ove i prošle vlade o evropskim integracijama i EU, ali i rekcija na finansijsku krizu u Uniji, što je čini manje privlačnom, te i na neke međunarodne odluke koje nemaju mnogo veze s EU, kao što su presude Haga. Paradoksalno je i da je maltene postignut konsenzus u parlamentu o evropskoj integraciji, 90 odsto poslanika zvanično podržava taj cilj, a da opada podrška u javnosti. Konačno, obeshrabruje to što nismo, a pre svega političari, uspeli da komuniciramo bolje s građanima da vizija moderne napredne Srbije jeste evropska Srbija, uprkos ekonomskoj krizi i drugim izazovima – navodi Bobićeva.

Jadranka Joksimović, članica Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, za Danas kaže da „visina podrške građana evropskim integracijama koincidira s visinom životnog standarda, koji je veoma nizak, posle 12 godina političke zloupotrebe bivšeg režima puta ka EU kao neupitnog razloga za sve što je asistemski rađeno u privredi, a donelo loše rezultate“.

„Pad poverenja je logičan sled stvari, ali ne mislim da će to obeshrabriti Vladu da nastavi put koji je za Srbiju realan, razuman i dugoročno profitabilan, i u ekonomskom pogledu ali i u procesu snaženja institucionalnih kapaciteta i političke kulture, koja sigurno vodi izgradnji efikasnije i za građane pouzdanije države“, navodi Jadranka Joksimović.

Nataša Vučković, potpredsednica Demokratske stranke, za Danas kaže da ekonomska kriza, rast nezaposlenosti i produbljivanje siromaštva navode građane Srbije da se pitaju da li će proevropske reforme dovesti do poboljšanja opšte situacije.

– Čini mi se da su u sveobuhvatnom procesu evropskih integracija u fokusu mnogo više bile političke dimenzije procesa nego ekonomske i socijalne, koje su građanima mnogo bliže. Za to deo odgovornosti snosi i EU, jer su građani od nje videli samo političke zahteve. Drugi razlog je taj što jedan deo nove vladajuće koalicije evropske integracije i EU predstavlja kao način preživljavanja, a ne kao proces modernizacije zemlje koja usvaja evropske vrednosti – objašnjava Nataša Vučković.

Đorđe Milićević, portparol Socijalističke partije Srbije, smatra da je ovako niska podrška „emotivna reakcija građana“ na teškoće s kojima se zemlja sreće u integracijama, na teške odluke koje država mora da donosi, ali i na ekonomsku krizu u samoj EU. Milićević predviđa da će, ako Srbija ove godine dobije datum za početak pregovora, podrška porasti, jer „svaki put kada građani osete konkretnu korist od EU, oni imaju više poverenja u nju“.

Poslanica DSS Sanda Rašković Ivić ocenjuje da pad podrške EU „jasno govori da narod mnogo bolje i pravilnije od političke elite sagledava gde Srbija treba da ide“.