Da li bez kralja zaista ne valja?

Dok jedni ističu da je monarhija jedina alternativa obnovi posrnulih temelja države Srbije i uz Srpsku pravoslavnu crkvu jedini faktor za uspostavljanje jedinstva naroda, drugi smatraju da je kruna politički prevaziđena, a nije mali broj ni onih koji načelno jesu za kraljevinu, ali na mestu monarha ne žele da vide prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

Prema poslednjim istraživanjima, tek oko 20 odsto građana Srbije podržava uspostavljanje kraljevine, prenose Večernje novosti. Ipak, pobornici takvog oblika državnog uređenja tvrde da je zapravo preko 30 odsto građana za kraljevinu i da bi taj broj bio daleko veći ukoliko bi se vodila kampanja.

"I pored svega, u Srbiji je živa ideja monarhije, jer je Srbija jedina država koja uz Francusku ima žive naslednike krune iz svog naroda", kaže istoričar Čedomir Antić za "Novosti".

Ipak, Antić tvrdi da je naša politička elita zainteresovana za opstanak republikanskog uređenja, jer tako lakše drži kormilo vlasti. "Nemamo razvijenu političku i demokratsku svest. Zbog toga kod nas predsednik suštinski ima funkciju neustavnog monarha, veliki broj građana polazi za šefom države i glasa za njegovu stranku. A ovako bismo imali veći stepen demokratije zato što bi ti građani, koji inače podržavaju autoritarni poredak, obraćali pažnju na jednog ustavnog kralja malih ovlašćenja, a za to vreme bi zreli birači vodili računa o parlamentu koji bi opet birao demokratskog premijera velikih ovlašćenja", kaže Antić.

Što se tiče naroda, on tvrdi da građane niko nikada nije ni pitao šta o tome misle i pojašnjava da su komunisti posle Drugog svetskog rata izbegli da organizuju referendum o opstanku monarhije. I u novije doba, kada je donošen ustav, to pitanje je izbegnuto.

"Narod sada verovatno nije većinski zainteresovan za povratak monarhije, ali ako bi se raspisao referendum, ako bi bila omogućena korektna kampanja i uspostavljena poštena pravila, mislim da bi se na referendumu građani odlučili za monarhiju. Jer, to bi značilo traženje moderne Srbije na zdravim temeljima uspešne monarhije", navodi Antić. S druge strane, sociolog Jovo Bakić ocenjuje da ideja monarhije preživljava na marginama političkog života u Srbiji.

"Načelno, nema ozbiljnije stranke, niti pojedinca koji se smatraju monarhistima i koji bi ubedili javnost da je potrebno povratiti monarhiju. To je nevažna tema", kaže Bakić za "Novosti".

On se prisetio Vidovdanskog sabora 1992. godine, kada su, kako kaže, mnogi monarhisti prestali da budu odani monarhiji:

"Obraćanje prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića razbilo je iluzije o povratku srpske monarhije."

Deo domaće javnosti smatra i da su političari koji su propagirali ovu ideju zapravo nju najviše i devalvirali. Takođe, sam prestolonaslednik prethodnih godina nije uspeo da u sebi probudi "srpski gen" i stvori pravi odnos sa narodom, piše ovaj list.

Mnogi sumnjaju i da bi se povratkom monarhije zaista popravio imidž Srbije, jer najugledniji geopolitički stručnjaci u Evropi i SAD ističu da će Srbija za Zapad uvek predstavljati Rusiju na Balkanu.

Ne treba zaboraviti i da su Karađorđe i kralj Petar Prvi nekada bili najbliži ruskom dvoru, dok je posle ubistva Nikolaja Drugog Romanova i dolaska komunista u Rusiju, jugoslovenska kruna pala pod uticaj britanske kraljevske porodice, što je takođe sporno za deo domaće javnosti.

Acović: Potrebno i korisno

Dragoljub Acović, član Krunskog saveta, uveren je da je ideja monarhije uvek bila živa pa je to i sada.

"Povratak monarhije zavisi, pre svega, od političkih snaga i toga da li će imati snage da se izbore za nešto što je državi potrebno i korisno, a i njima bi, na određeni način, pružilo izlaz iz teške situacije", kaže Acović za "Novosti".