Suđenjem do neisplaćenih zarada

Morala bi, međutim, i država da delegira predstavnike za odsluživanje kazne, jer plata ne stiže po redu ni u mnogim firmama u restrukturiranju, pišu "Novosti".

Savez samostalnih sindikata u okviru Socijalno-ekonomskog saveta je, inače, predložio da se neisplaćivanje zarade uvrsti u Krivični zakonik. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, međutim, objašnjavaju da u ovom zakonu već postoji osnov za "gonjenje" nesavesnih poslodavaca.

"Nismo još razmatrali konkretan predlog sindikata, jer to treba da se reguliše Krivičnim zakonikom, za koji je nadležno Ministarstvo pravde. Mi podržavamo sve mere koje doprinose efikasnijem ostvarivanju prava zaposlenih. I sada član 163 Krivičnog zakonika omogućava krivičnu odgovornost u slučaju nepoštovanja prava iz zakona, kolektivnih i ugovora o radu. Znači da bi neisplaćivanje plata i poreza i doprinosa i sada moglo da se sankcioniše. Mi nemamo podatke da li je neko podnosio krivičnu prijavu zbog toga, ali znamo da stiže mnogo prekršajnih prijava koje podnosi naš Inspektorat za rad", objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada.

U Srbiji je plata, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo san za tačno 44.985 zaposlenih. Polovina njih radi na severu, a polovina na jugu zemlje. U Beogradu je, prema statističarima, 10.256 radnika koji se ne nadaju zaradi. Sindikati procenjuju, međutim, da je onih kojima primanja kasne mesecima mnogo više.

"Ne znam ni za jedan slučaj da je poslodavac krivično odgovarao zato što nije davao plate. Jeste da se to može podvesti pod krivično delo i po sadašnjem zakonu, ali nije baš tako precizno formulisano. Mi podržavamo ideju da se to precizira u zakonu. To nije ništa novo. To su uradili u Hrvatskoj i Bugarskoj. Ali ga treba dobro osmisliti da ne stradaju ljudi koji nemaju mogućnosti da isplate zarade. Zato krivično delo treba da bude i ako je neko svesno doveo firmu u takvo stanje. Bitno je i da se zakon primenjuje, jer naši zakoni štite prava radnika, ali se u praksi ne primenjuju. Prema našim podacima, najmanje 300.000 zaposlenih neredovno prima platu", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Poslodavci nemaju ništa protiv toga da se neisplaćivanje zarada posebno uvrsti u Krivični zakonik. Napominju, međutim, da je važno definisati ko i u kojim slučajevima treba da snosi odgovornost.

"Načelno smo se složili sa predlogom. Važno je utvrditi odgovornost, jer krivično delo podrazumeva nameru. U velikoj smo nelikvidnosti i mnoga preduzeća nemaju sredstva da isplate plate. Ne mogu da naplate potraživanja, računi su im blokirani. Ako nemaju odakle da isplati zarade i poreze i doprinose ne bi trebalo još i krivično da odgovaraju. Ali ako je poslodavac kupio jahtu, a radnicima nije isplatio platu, on za to treba da odgovara. Mi smo načelno za ovaj predlog, jer želimo da razdvojimo prave poslodavce od onih koji se samo tako zovu", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Većina zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju ne prima redovno platu, niti su sigurni da im se uplaćuju porezi i doprinosi.

"Od ukupno 174 preduzeća u postupku restrukturiranja za ukupno 90 odsto, odnosno 156 preduzeća, možemo da tvrdimo da, prema dostavljenim podacima, ne izmire redovno obaveze prema zaposlenima, odnosno da imaju dugovanja za neisplaćene zarade, poreze i doprinose prema radnicima. Za preostalih 18 preduzeća ne možemo sa sigurnošću da kažemo kakav je situacija sa dugovanjima, jer ne raspolažemo tim podacima", kažu u Agenciji za privatizaciju.