Tema - Srbija

Osiguravajuće kompanije ulažu u privredu?

Po uzoru na zemlje koje svoju privredu nisu gradile na stranim pozajmicama, već novcem koji su građani uložili u osiguranje, osiguravajuće kompanije žele da ulažu u projekte od značaja za domaću privredu. Od države očekuju poreske olakšice za građane i poslodavce, koji uplaćuju životno osiguranje.

Novac prikupljen od osiguranja osiguravajuće kuće bi ulagale u projekte od značaja za privredu zemlje, ukoliko od države dobiju poreske olakšice.

Kriza je usporila rast uplata osiguranja, a osiguravajuće kompanije suočila sa problemom gde da investiraju prikupljeni novac?

Sa više od pola milijarde evra, koliko su osiguravajuće kuće prikupile prodajom polisa privredi i građanima, taj sektor nije zadovoljan. Novac koji su prikupile htele bi da ulažu u domaću privredu, po uzoru na Austriju, Japan i Koreju, koje svoje autoputeve, to jest privredu nisu gradili na stranim pozajmicama, već novcem koji su građani uložili u osiguranje.

Za osiguravače je najvažnije da prikupljeni novac ulažu sa što manje rizika.

"Mi smo na ovom tržištu 10 godina, i do sada smo investirali 91 milion evra u državne obveznice. Razume se, potencijal je veći i drago bi nam bilo da su i mogućnosti bile veće", kaže generalni direktor "Viner štediše osiguranja" Branko Krstonosić.

Država je poslednjih godina obilato štampala obveznice, ali je za one sa petnaestogodišnjim rokom dospeća vladala najveća jagma među osiguravajućim kućama.

Korak dalje bilo bi štampanje obveznica za određene infrastrukturne projekte. Da bi ih kupovala, osiguranja od države očekuju poreske olakšice za građane i poslodavce, koji zaposlenima uplaćuju životno osiguranje.

"To je jedna od ideja koje cirkulišu. Mi imamo jedan težak period fiskalne konsolidacije i, u suštini, nemamo mnogo prostora za poreske olakšice. Bili smo prinuđeni da zbog fiskalnog deficita ili duga idemo i na neka nova poreska opterećenja", kaže državni sekretar Ministarstva finansija Vlajko Senić.

Iako je poresko rasterećenje malo u odnosu na potencijalne benefite, stav industrije je da bi u to trebalo krenuti odmah.

"Jedan pozitivan multiplikator bio bi stvoren na taj način, cela privreda bi dobila jedan ubrzani momenat dodatnog privrednog rasta", objašnjava direktor "Basler osiguranja" Vladimir Medan.

Sa 38 evra po stanovniku, uloženih u osiguranje, Srbija je na začelju i u regionu. U Evropskoj uniji prosek je 2.700 evra, a za sigurnost najviše izdvajaju Švajcarci, gotovo 6.000 evra po stanovniku.

Strunjaci smatraju da u Srbiji osiguranja kao investitori nisu dovoljno iskorišćena.

"Mislim da će i Nacionalni savet za privredni oporavak Srbije uskoro staviti na dnevni red to pitanje i pitanje penzione reforme, što je vrlo važno. Već nekoliko meseci govorimo o tome da se uvedu neki poreski podsticaji, da se afirmiše taj vid osiguranja, životnog osiguranja", tvrdi ekonomista, član Saveta Hasan Hanić.

Uz obavezno autoosiguranje, Srbi najviše osiguravaju imovinu.

Međutim, razvijenim tržištem smatra se ono u kome više od 60 odsto osiguranja pokrivaju životne polise. Udeo tog osiguranja u Srbiji je samo 17 odsto.