Preporuke

Društvo mi prave E-novine, Žarko Korać, Vesna Pešić i „najotvoreniji“ Nenad Prokić. Saglasno Vukadinoviću, gorepomenute ličnosti i institucije se „preporučuju“ Vučiću, ali nađu i „poneku lepu reč“ za Dačića. Opšta konfuzija, smatra Vukadinović. Kraj se ne nazire, upozorava. Ali neće to biti hepiend, zlokobno najavljuje Đole. I tu je u pravu. Otužne farse ne završavaju hepiendom. Problem sa tim ljigavim političkim žanrom jeste što nikada ne završava. To se, dame i gospodo, zove loša beskonačnost.

Pa ipak, usred te loše beskonačnosti, ovde-onde povremeno bljesne tračak nade da bi srpska politika mogla da se – makar i nevoljno, makar i pod pritiskom – oslobodi šamanizma, seoskog konceptualizma, đilkoškog inata i basnoslovnog lopovluka koji sve to prati, a izvesne reči i izvesna dela A. Vučića i I. Dačića idu u prilog takvoj, ruku na srce, slabašnoj nadi.

Uopšte se ne ustručavam da to javno kažem, pa taman me za „preporučivanje“ optužili i ljudi do čijeg mišljenja držim. Ono jeste, sva ta postignuća su daleko od istinske političke trezvenosti, sve farsičniji populizam još uvek je dominantan, ali mislim da Vukadinović ne treba da bude zabrinut za budućnost srpske gluposti. Evo, usred izdajničkog evrosrljanja, nova vlast se, ako sam dobro pročitao, nosi mišlju da Srbiju učlani u neki ruski odbrambeni pakt, što će sigurno biti trn u očima Brisela, a melem na Đoletovu neprebolnu ranu.

Ovako, cenjeni publikume, kako jeste ostaće doveka ukoliko se ne dogodi čudo biblijskih razmera. Sada kada su se na vlasti (sa katastrofalnim rezultatima) izmenjale sve postojeće leve, desne i „centralne“ stranke, možda je trenutak da se zapitamo da li su stvarni problem političke doktrine ili je u pitanju nešto drugo – sveprisutni orijentalni duh i plemenski mentalitet koji nas već dvesta godina sprečava da se konstituišemo kao nacija. Mi smo, dragi moji, u najboljem slučaju labava konfederacija anahronih seoskih zadruga koje nisu u stanju da očisti ni pola metra snega ispred zadružnog doma, a snevaju o svetskoistorijskoj ulozi. Ne pomažu tu ni Kremlj, ni Brisel, ni Vašington. Gde god da se denemo – bićemo isti. Preporučujem vam da ne mislite o tome.