Kupili aparat za lečenje gojaznosti, a ljudi umiru od sepse

– Ne kažem da gojaznost ne treba lečiti, ali ljudi umru od sepse, a mnogim zdravstvenim ustanovama nedostaju osnovna sredstva za rad – ukazuje Vukajlovićeva. Ona ističe da lečenje infarkta miokarda RFZO plaća 200.000 dinara, moždanog udara 160.000, a operaciju jednog gojaznog pacijenta 300.000 dinara. Za ovakvu situaciju naša sagovornica okrivljuje Institut za javno zdravlje „Batut“.

– „Batut“ je zadužen za analizu stanja, planiranje i nabavku opreme. Međutim, oni to ne rade. Odnosno, rade na način na koji se radilo pre više od 20 godina. Informatizacija nije unapređena, podaci se prikupljaju pisanim putem, popunjavaju se ručno… Dok sam bila direktorka Fonda, za svaki podatak koji sam tražila, odgovor je bio – dobićete analizu za dva meseca. „Batut“ bi trebalo da pravi planove i da unapred zna, na primer, koliko kardiohiruških operacija bi moglo da se obavi u narednih pet godina, i shodno tome, uradi analizu potreba i troškova – kaže naša sagovornica.

Podsetimo, direktor Urgentnog centra KCS Zlatibor Lončar nedavno je izjavio da UC nema aparat za prepoznavanje sepse, „a jasno je da svaka ozbiljnija sepsa završi u Urgentnom centru“. On je dodao da Urgentni centar nema ni odgovarajući aparat za zaustavljanje krvarenja iz želuca, dvanaestopalačnog creva i debelog creva, kao i da se sterilizator u operacionoj sali kvari svakog trećeg dana „te ga iznova popravljamo da bismo mogli da uradimo operativni program“.

Potrebe sistema

Vukajlovićeva dodaje da direktor RFZO, kao ni ministarka zdravlja, ne mogu imati uvid u potrebe celokupnog zdravstvenog sistema. „Zato dolazimo u situaciju da direktori ustanova, po sopstvenom nahođenju, traže sredstva iz Fonda, a da na republičkom nivou nisu urađeni prioriteti“, kaže Vukajlovićeva.