Episkop: Albanci žele da proteraju Srbe sa Kosova

U intervjuu Tanjugu vladika navodi da je dva puta posetio Kosovo i da je svojim očima video kako izgleda svakodnevica tamošnjih Srba.

"Na Kosovu i Metohiji Srbi žive u nepredvidivom i veoma neprijateljskom okruženju, u stalnoj opasnosti od pljačke i prebijanja, u strahu da će izgubiti vezu sa centralnom Srbijom", ocenjuje Ilarion.

Kako dodaje, u drevnim manastirima mole se "iza bodljikave žice", a malobrojni monasi žviot provode "kao sužnji, pod zaštitom naoružanih stranaca".

"Svakodnevica srpskih monaha na Kosovu, ispunjena molitvom, radom i strpljenjem, podseća na reči svetog apostola Pavla: nikakav mir nemaše telo naše, nego u svemu beše u nevolji - spolja borbe, iznutra strah", navodi vladika.

Prema njegovim rečima, izaziva zabrinutost nedavno saopštena namera rukovodstva kosovskog univerziteta u Prištini da crkvu Hrista Spasitelja, koja se nalazi na njegovoj teritoriji, ili sruši ili pretvori u muzej kosovskih Albanaca.

Podsećajući da su vandali oskrnavili mnoge hramove na Kosovu ili su oni u ruševinama, Ilarion kaže da u tom svetlu raduje što je obnovljen rad bogoslovije u Prizrenu i da je RPC dala za te svrhe 200.000 evra.

Uz blagoslov patrijarha Kirila, dodaje vladika, u manastirima širom Rusije počelo je prikupljanje sredstava za pomoć hramovima i manastirima na Kosovu, kao i za organizovanje novih narodnih kuhinja.

Na pitanje hoće li ruski patrijarh doći u Srbiju na proslavu Milanskog edikta, mitropolit navodi da je to veoma važan datum za hrišćane u celom svetu i da je "više puta čuo da bratska SPC sprema proslavu" u Nišu, ali da "zasad zvanični pozivi na te svečanosti nisu razaslati".

U osvrtu na pitanje Crnogorske pravoslane crkve, Ilarion ponavlja stav RPC da je to "raskolnička struktura, o čijem priznanju od strane pomesnih pravoslavnih crkava ne može biti ni govora".

"RPC, kao i sve ostale pomesne pravoslavne crkve, priznaje na teritoriji Republike Crne Gore samo eparhije SPC, a u situaciji koja je nastala u Crnoj Gori ne vidimo nikakvo pitanje koje bi zahtevalo posebno crkveno rešenje", rekao je vladika.

Drugačija situacija je, dodaje, s nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom, koja je do 1967.godine bila autonomna crkva u sastavu Patrijaršije SPC, a onda nekanonski proglasila autokefalnost, koju niko nije priznao.

"Preko je potrebno da crkva u Republici Makedoniji postane svesna neophodnosti da se vrati u kanonsko polje. Smatramo da mogućnosti koje postoje za to treba da razmotre predstavnici Patrijaršije SPC i same nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, na osnovu kanonskih normi i u duhu bratske ljubavi", ukazuje Ilarion.

Na pitanje kakav je stav RPC prema zasad samo teoretskoj mogućnosti da papa poseti Srbiju, Ilarion, koji se i sam nedavno sreo sa Benediktom XVI, odgovara da sa papom "nije doticao tu temu" a da, koliko mu je poznato, SPC dosad nije upućivala papi zvanični poziv da poseti Srbiju.

"Kakva god bila definitivna odluka najviših sveštenika SPC o tome, RPC ga smatra unutrašim pitanjem bratske SPC", zaključio je Ilarion.