Na Internacionalnom džez festivalu Nišvil (Nišvill) 2013. godine jedan dan biće proglašen za „Eastwood day“ u čast poznatog glumca Klinta Istvuda koji je veliki poznavalac i propagator džeza. Tog dana na festivalu će nastupiti sastav kontrabasiste, bas gitariste i kompozitora Kajla Istvuda, inače sina Klinta Istvuda.
– Ideja za „Dan Klinta Istvuda“ nametnula se kada je pre par sedmica postignut konkretan dogovor o učešću sastava kontrabasiste, bas gitariste i kompozitora Kajla Istvuda na predstojećem izdanju festivala. Moja opaska prema menadžmentu Kajla Istvuda da je „jedan od Nišvilovih uslova za nastup – dolazak Kajla u pratnji roditelja“ završila se našim oficijelnim pozivom Klintu Istvudu da bude gost Nišvila 2013 – kaže direktor Nišvila Ivan Blagojević i dodaje da je „Dan Klinta Istvuda“ pre nekoliko godina proglasio i Monterej džez festival.
U Direkciji Nišvila podsećaju da je Klint Istvud reditelj filma „Bird“, jednog od najboljih na temu džeza, inače posvećen džez muzičaru Čarliju Parkeru, kao i autor dokumentarnog filma „Piano blues“ o tradiciji bluz klavira. Posvećenost džezu pokazao je i rediteljskim prvencem iz 1971. godine „Play Misty for me“ u kojem igra radijskog džez disk džokeja kojeg proganja opsesivna i nasilna slušateljka. Neke scene ovog filma, koji je kod nas prikazan pod nazivom „Jeza u noći“, snimljene su tokom održavanja Monterej džez festivala. Klint Istvud, takođe, komponuje i na klaviru lično izvodi dobar deo muzike za svoje filmove, za šta je dobio nekoliko značajnih nagrada. Septembra 2007. proglašen je počasnim doktorom univerziteta „Berklee College of music“, a priznanje mu je uručeno na Monterej festivalu.
I Kajl Istvud je svoje prve muzičke korake napravio uz oca. Od malih nogu posećivao je Monterej festival, gde je u bek stejdžu mogao da se upozna sa Sarom Von, Majlsom Devisom, Dizijem Gilespijem i drugim velikanima. Kroz zajedničko klavirsko muziciranje sa ocem Kajl je upoznao „lepotu džeza“. Sa svojim kvartetom 1996. godine učestvovao je na koncertu „Eastwood After Hours: Live at Carnegie Hall“, posvećenom njegovom ocu. Od 1998. godine objavio je pet albuma pod svojim imenom, a pisao je muziku – najčešće zajedno sa ocem, i učestvovao u snimanju soundtracka za očeve filmove „Mistična reka“, „Devojka od milion dolara“, „Zastave naših očeva“, „Pisma sa Ivo Džime“, „Gran Torino“ i druge.
Sve zavisi od novca
Eventualni dolazak Klinta Istvuda na sledeći Nišvil, kao i dolazak drugih značajnih imena, zavisiće pre svega od budžeta festivala, koji je ozbiljno ugrožen krizom, kao i neadekvatnim odnosom države, grada i sponzora prema njemu. Festival pregovara sa Džoom Kokerom, koji želi da nastupi na Nišvilu „po nižoj ceni nego na drugim nastupima“, kao i sa „Bluz bradersima“ i Bi Bi Kingom, a želeo bi da ugosti i Stinga. Sledeći Nišvil bi trebalo da okupi Maksimus big bend, koji će činiti stotinu džez muzičara iz svih „rezidencijalnih“ gradova rimskog cara Konstantina, koji je tvorac Milanskog edikta. Festival bi takođe trebalo da se „izveze“ u Konstantinove zapadne i istočne rezidencije – Rim, Milano i Istanbul. U Nišu, Konstantinovom rodnom gradu, sledeće godine biće održana jedna od centralnih svetskih proslava 17. vekova Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo proznato za ravnopravnu religiju, a progon hrišćana obustavljen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
