Najteže do posla mlađi od 30 i stariji od 45 godina

Stariji od 45 godina su u protekloj deceniji bili najveći gubitnici tranzicije, a najviše njih bez posla je ostalo zbog toga što su preduzeća u kojima su radili u tekstilnoj, mašinskoj i hemijskoj industriji zatvorena. Posao se, međutim, gubio i zbog nedostatka kvalifikacija, znanja i veština koje zahtevaju nove tehnologije ili organizacija rada u privatizovanim preduzećima.

„Godine života i radni staž nisu po sebi ograničavajući faktor za zapošljavanje. U zavisnosti od struke i relevantnosti radnog iskustva mogu biti i prednost za dobijanje poslova“, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Prilikom posredovanja po zahtevu poslodavca za određene poslove, ističu u NSZ, kao kvalitetniji kadrovi su se pokazali upravo ljudi srednjih godina sa višedecenijskim radnim iskustvom, a u pojedinim situacijama i sami poslodavci su zahtevali da kandidati imaju veliko radno iskustvo. To je situacija sa poslovima poput konsaltinga, knjigovodstva, rada na CNC mašinama, zavarivača. Međutim, šta ponuditi od poslova u struci recimo metaloglodaču ili mašinbravaru koji su radili na starim mašinama i tehnologijama od pre 20 godina? NSZ za to ima specijalan program prekvalifikacija ili dokvalifikacija gde se nezaposleni dodatno edukuju. Naravno, neki su spremni da se menjaju pod stare dane, a nekima to ne pada na pamet. Šanse da nađu posao u tom slučaju su minimalne.

Brzina zapošljavanja, naročito ističu u NSZ, ne može se svesti samo na starosne grupe. Ocena o tome da se mladi do 30 i stariji od 45 godina teže zapošljavaju jeste tačna, ali je tačno i to da se stručni kadrovi bez obzira na to koliko godina imaju, posebno visokoobrazovani, zapošljavaju duplo brže od proseka koji NSZ beleži na evidenciji.

Jedan od najčešćih razloga zbog kog mladi ne mogu da dobiju posao jeste nedostatak iskustva (!?). Kako bi se izbegao ovaj problem u NSZ insistiraju na povezivanju škola, fakulteta i instituta sa kompanijama kako bi se u budućnosti školovali kadrovi koji su potrebni privredi. „Treba koristiti dobra iskustva iz zemalja EU, na primer, Nemačke, gde je u školama praktična nastava deo nastavnih planova i programa. Potrebno je prilagoditi obrazovni sistem kako bi mladi dobili šansu da sa školskim i praktičnim iskustvom pronađu dobro radno mesto“, ističu u NSZ. Prednost mladih na tržištu rada jeste spremnost da uče, napreduju i da rade na sebi. NSZ nudi razne programe i svojim budžetom pokušava da uposli mlade što kroz sopstveni biznis, ili programe poput Prve šanse ili Stručne prakse. Međutim, u trenutku kada je u Srbiji situacija u privredi izuzetno loša ove akcije jedne institucije nisu dovoljne.

U prilog sve većoj nezaposlenosti idu i podaci iz Ankete o radnoj snazi da je radno sposobnih u Srbiji u 2008. bilo 4,9 miliona, a ove godine tek 4,7 miliona. Starijih od 65 godina pre četiri godine bilo je 1,4 miliona, sada ih je za oko 150.000 više. Prema podacima iz ove Ankete RSZ broj nezaposlenih u aprilu ove godine bio je 736.802. Naravno, sve podatke o nezaposlenima treba uzeti s rezervom. NSZ ima pdoatke samo onih koji su prijavljeni na njihovu evidneciju, a nije tajna da dosta njih radi na crno. U NSZ kažu da od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba 20 odsto je prijavljeno radi ostvarivanja nekih drugih prava – na prevoz, pomoć i negu ili umanjenje računa za komunalije.