Plemenit poduhvat da se u jeku koncertne sezone kao slušaoci i izvođači prihvatimo osetljivog posla otkrivanja, oživljavanja i u punom sjaju onda predstavljanja dragocene zaostavštine 20. veka, kada je o srpskim izuzetnim kompozitorima barem reč – naišao je na topao odziv publike u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, naseljene za ovu priliku pažljivo uperenim sluhom i štedrim davanjem sebe u auditorijumu i na sceni podjednako.
Već i sama imena izvođača i muzičkih ličnosti, uključenih u ovaj zamaman zadatak, svedočila su o ozbiljnosti prihvaćenog izazova. A odabrana pak imena kompozitora kakvi su Miloje Milojević, Dušan Kostić , Vasilije Mokranjac, Ljubica Marić i Dušan Radić, doprinela su i sa svoje strane ekskluzivnosti trenutka i draži otkrića.
Veče tako počinje delima Miloja Milojevića (Motivi sa sela op. 73 – kratki komadi za klavir u lakom slogu, Miloš Veljković – klavir; Tri Epigrama za flautu, violu i klavir, Neda Arsenijević – flauta, Nataša Petrović – viola, Miloš Veljković – klavir), a vi ste već potpuno začarani unikatnom atmosferom klavirskih komada, melanholičnih ili vedro temperamentnih, no svejedno satkanih od čiste kontemplacije i neobičnosti pokreta u sebi. Tri Epigrama zato će vam preneti iskonsku toplotu izraza, punu sadržajne zagledanosti u fantastiku tona, blistava sadejstva instrumenata i gizdavo objavljivanje onirične raskoši.
Pesma i Igra Dušana Kostića (Borislav Čičovački – oboa, Lidija Stanković – klavir) u nastavku večeri jednostavno uznose svojim treperenjem elemenata koji plešu u zavodljivom ritmu, da bi „Platani“ Vasilija Mokranjca, istinski vrhunac koncerta, delo napisano za tri flaute (Aleksandar Ružičić, Katarina Regodić, Neda Arsenijević), harfu (Milana Zarić), vibrafon (Ivan Marjanović), klavir (Lidija Stanković) i čelestu (Miloš Veljković), pod upravom Isidore Žebeljan, prosulo pred nas čudnovata sazvučja svog prebogatog instrumentarijuma, katkada brutalnih boja i pravog šikljanja ritma, gotovo do štrčanja i iščašenja, skupljenog ipak u nepovredivu celinu snagom volje svog autora koji progovara kroz ove krasno udružene umetnike do pravog oduševljenja u gledalištu!
Dve minijature za violinu i klavir Ljubice Marić (Dunja Kalamir – violina, učenica II razreda MŠ „Dr Vojislav Vučković“, Anđelka Đorđević – klavir) izvešće na scenu jedno predivno dete koje svojom instinktivnom, dubokom mudrošću tumači ove divne komade, a potom prisustvujemo i neporecivo stvarnoj fontani glasova gromke lepote u Tri pesme op. 2 br. 2 bis Dušana Radića (Aneta Ilić – sopran, Ana Radovanović – mecosopran, Lidija Stanković – klavir), tom retkom zrcaljenju dragulja koje nadnaravnim uskličnicima divote uvis podižu tri dame, trijumfalnim glasovima i osobenim zvukom klavira. I još jednom Dušan Radić za kraj sa svojim Divertimentom op. 14 br. 1 bis za gudački trio (Mirjana Nešković – violina, Nataša Petrović – viola, Dejan Božić – violončelo) u kojem slušamo sjajne umetnike sa inicijativom, briljantnih titraja povremeno oneobičenog tona, spremne na odlučno sagovorništvo i silovitost izraza do kraja. Pravi užitak od večeri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
