Maje nestale zbog suše

CIVILIZACIJU drevnih Maja uništile su ekstremne vremenske neprilike, objavio je u ponedeljak multidisciplinarni tim naučnika sa kalifornijskog univerziteta. Jednu od najvećih svetskih misterija razrešili su kombinovanjem podataka dobijenih sa hijeroglifa na majanskim spomenicima i proučavanjem stalagmita u obližnjim pećinama.

- Maje su imale neverovatnu državu i društvo - kaže profesor Brus Viterhalder sa kalifornijskog Univerziteta Dejvis. - Stvorili su kalendare, predivnu arhitekturu, umetnost, trgovali su širom Centralne Amerike. Bili su neverovatno napredni, vešti u poljoprivredi, državništvu i ratovanju, a onda su u roku od 80 godina, potpuno propali u svakom pogledu.

Da bi utvrdili šta se dešavalo u društveno-političkoj oblasti majanskog društva u tom periodu, naučnici su napravili ogromnu bazu podataka majanskih hijeroglifa.

- Na svakom spomeniku upisan je datum kada je podignut i datumi značajnih događaja - kaže profesor Marta Makri, direktor Centra za jezike američkih domorodaca. - Broj spomenika se smanjivao kako se bližio kolaps civilizacije.

Hijeroglifima nisu beležene meteorološke prilike, ali te informacije su istraživači dobili hemijskom analizom stalagmita pećine u Belizeu, nedaleko od ostataka četiri velika majanska grada. Utvrdili su da se uspon civilizacije poklapa s periodom redovnih i obilnih padavina između 300 i 660 godine nove ere, a da je sušni period od 660. do 1000. izazvao društvenu nestabilnost i česte ratove. Produžena suša od 1020. do 1100. smanjila je prinose, izazivajući glad, migracije i na kraju kolaps civilizacije.

- Sada imamo fizičke dokaze teorije da vremenski događaji izazivaju političke nemire, bolesti i sukobe - kaže prof. Makri. - Ljudska civilizacija umnogome zavisi od klimatskih događaja koji su izvan njene kontrole.