Nemačku zasipaju zahtevima za azil

To ministarstvo je takođe saopštilo i da niko od njih nije dobio azil.

Prema najnovijim podacima, u oktobru je 2.673 državljana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj, dok ih je u septembru bilo 1.395, a u avgustu 496. Po broju zahteva zatim sledi Makedonija sa 1.351, Sirija sa 879, Avganistan sa 695 zahteva, Bosna i Hercegovina sa 630.

Ukupan broj zahteva za azil u Nemačkoj u oktobru 2012. je u odnosu na septembar povećan sa 6.691 na 9.950. To znači da više od polovine podnosioca zahteva u oktobru potiče iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova, i niko od njih nije među 505 osoba koje su u oktobru dobile status izbeglice u Nemačkoj.

U periodu od januara do oktobra 2012. godine ukupno je 50.344 osoba podnelo zahtev za azil u Nemačkoj što je za 37 odsto više nego u istom periodu lane.

Prema podacima ministarstva, u prvih deset meseci ove godine najviše zahteva za azil je stiglo iz Srbije 6.829, zatim slede Avganistan (6.096), Sirija, Irak i Makedonija.

Podsetimo, zbog broja osoba koje traže azil početkom oktobra je pokrenuta priča ukidanje bezviznog režima Srbiji i Makedoniji. Ta tema je bila i jedna od tačaka dnevnog reda sastanka Saveta ministara u Luksemburgu, ali iako je bilo priče o hitnom usvajanju mehanizama koji bi mogao da "zatvori granice", to se nije desilo.

Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je prošle nedelje da bezvizni režim Srbije trenutno nije ugrožen.

Premijer Ivica Dačić je jednom prilikom naveo da je "lažni azilant" praktično postala profesija u Srbiji, a stigle su i ocene da je taj problem nešto što bi trebalo rešavati u samoj Evropi, odnosno postojećim propisima, a ne u Srbiji.