Za sutra je u Briselu najavljen nastavak dijaloga Beograda i Prištine, Ivica Dačić i Hašim Tači trebalo bi da na radnoj večeri sa Ketrin Ešton razmotre najvažnije teme koje vode daljem napretku u dijalogu.
Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton je, naime, juče pozvala premijera Srbije Ivicu Dačića i premijera Kosova Hašima Tačija u Brisel na sastanak, saopšteno je iz njenog kabineta.
U saopštenju se navodi da je cilj susreta nastavak dijaloga radi normalizacije odnosa dve strane, koji je počeo 19. oktobra ove godine.
Mediji prenose i da će najverovatnije teme razgovora biti integrisano upravljanje prelazima, sprovođenje postignutih dogovora i garancije za srpsku kulturnu i versku baštinu.
Dačić i Tači trebalo bi najpre da se sastanu odvojeno sa šeficom evropske diplomatije, a nakon toga planiran je trojni sastanak tokom radne večere kod Eštonove.
Prvi sastanak Dačića i Tačija uz posredovanje i prisustvo Ketrin Ešton bio je 19. oktobra u Briselu.
EU i SAD pozdravile su taj susret kao pozitivan korak u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je za Srbiju jedan od ključnih uslova za dalje nepredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Komentarišući izjavu kosovskog premijera Hašima Tačija da će konačni ishod dijaloga biti obostrano priznanje dve države, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić negirao je danas takvu mogućnost.
"Apsolutno je nemoguće da Srbija prizna ovako proglašenu nezavisnost Kosova", naglasio je premijer Srbije u izjavi novinarima u Rimu.
Tači može da izjavljuje šta god hoće, dodao je Dačić i zaključio da Srbija nema ništa protiv da se razgovara o totalnoj i potpunoj normalizaciji odnosa, što, kako je naveo, podrazumeva dogovor sa Srbijom i kompromis.
Prema njegovim rečima, važno je da EU taj dijalog vodi statusno neutralno i da nema prisiljavanja da Srbija nešto mora da uradi ukoliko želi da dobije datum za početak pregovora sa EU ili članstvo u Uniji.
"Mi imamo inicijativu, predlažemo i želimo da se to pitanje što pre reši, ali da bi se rešilo ti predlozi moraju da poštuju legitimne interese i Srba i Albanaca na Kosovu", rekao je Dačić i dodao da sutrašnji sastanak nije nikakav spektakularni sastanak, već "deo onoga što smo se dogovorili - da nastavimo i da stalno vodimo dijalog, da otvoreno razgovaramo o svim pitanjima".
I predsednik je Srbije Tomislav Nikolić nedavno na samitu Procesa saradnje jugoistočne Evrope u Beogradu potvrdio da "Srbija ostaje otvorena za razgovore o svim pitanjima i spremna je na kompromisna rešenja".
Prema njegovim rečima, pitanje Kosova je veoma osetljivo za Srbiju, ali je zemlja nastojala na pragmatičan i fleksibilan način da osigura bolji život običnih ljudi koji tamo žive.
Nikolić je i tom prilikom ponovio da Srbija nikada neće eksplicitno ili implicitno priznati "jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer to predstavlja ustavni imperativ kao i našu moralnu, istorijsku i iznad svega demokratsku dužnost".
Kosovski premijer Hašim Tači, međutim, uoči druge runde razgovora s Dačihem izjavio je, da je uveren da će konačni ishod procesa normalizacije odnosa biti uzajamno priznanje Srbije i Kosova.
"Taj proces će biti finalizovan integracijom Kosova u EU, NATO, ali i uzajamnim priznanjem Kosova i Srbije", rekao je Tači u Gnjilanu, a preneli prištinski mediji.
Istovremeno, potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je za "Koha ditore" da treba težiti održivom rešenju za Kosovo, ali da vlasti u Srbiji sigurno neće priznati nezavisnost južne pokrajine, niti će to bilo ko od njih tražiti.
Ljajić je ocenio i da bi plan u četiri tačke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića mogao biti dobra osnova za rešenje za pitanje Kosova.
Tači, međutim, kaže da će se platforma Prištine za dijalog s Beogradom temeljitie na Deklaraciji o nezavisnosti Kosova, ustavu i zakonima, kao i Rezoluciji kosovske skupštine.
Tači je dodao da će u procesu normalizacije odnosa učestvovati i opozicija na Kosovu, koja je podržala rezoluciju skupštine o normalizaciji odnosa s Beogradom, i podsetio da su opoziciona Demokratska liga Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK)već uključene u dijalog.
To je u izjavi za "Epoka e re" potvrdio i lider LDK Isa Mustafa izjavom da je dijalog s Beogradom jedini način za poboljšanje bilateralnih odnosa, sve dok on ne podriva teritorijalni integritet i suverenitet Kosova.
U međuvremenu u Beogradu je za ovu nedelju najavljena platforma Srbije za razgovore s Prištinom.
Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić, naime, prethodne sedmice a nakon sastanka državnog vrha, rekao je da bi platforma za razgovore Beograda i Prištine trebalo da bude usaglašena u narednim danima, a da će posle toga predsednik Srbije o tom dokumentu razgovarati i sa predstavnicima svih poslaničkih grupa u parlamentu.
Đurić je novinarima tada izjavio da je na sednici kojoj su prisustvovali najviši funkcioneri Srbije "afirmisano apsolutno jedinstvo državnog vrha kada je reč o Kosovu i Metohiji".
On je dodao da će biti afirmisan princip prema kojem će se Srbija truditi da sačuva svoje državne i nacionalne interese, ali i maksimalno zalagati da što pre dobije početak pregovora sa EU.
Savetnik predsednika Srbije rekao je da te dve težnje nisu u suprotnosti i naveo da niko neće biti razočaran rezolucijom.
Prema saznanjima pojedinih beogradskih medija dve su visoke predstavnice administracije u Vašingtonu i Briselu, Hilari Klinton i Ketrin Ešton, prilikom nedavne posete regionu poručile da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo da bude uključen u dijalog Beograda i Prištine.
Šta više, prema navodima medija, to je bio i jedini važniji zahtev koju su od srpskog državnog vrha tražile državna sekretarka SAD i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.
A profesor ustavnog prava i bivši savetnik srpskog pregovaračkog tima za KiM Tomas Flajner u intervjuu za "Novosti" prvi susret Dačić i Tačija označio je kao više simbolički početak građenja boljih odnosa Prištine i beograda.
On, naime, smatra, da taj sastanak konkretno ništa ne znači za ljude koji žive na Kosovu, a oni su, kaže, u ovom procesu najvažniji.
On negira da činjenica da su Dačić i Tači seli da razgovaraju znači uzajamno priznanje, jer, dodaje, i zvaničnici dve Nemačke su svojevremeno sedeli zajedno, pa to nije značilo priznanje.
Na pitanje u kom pravcu bi trebalo da idu obnovljeni pregovori, Flajner je kazao da je tu teško dati pravi savet, jer je, između ostalog, kosovski problem velikim delom nastao i zaslugama međunarodne zajednice.
Flajner zato smatra da bi upravo međunarodna zajednica najviše morala da se potrudi i pomogne da se pronađe izlaz iz ove situacije.
"Što se tiče Srbije, ona mora posebno da vodi računa da svaki dogovor uzima u obzir interese njenih građana na Kosovu, i to ne samo na severu, već i na jugu", porucio je Flajner i dodao da bi predstavnicima Srba s Kosova trebalo u pregovaračkom procesu datu veću ulogu, odnosno da bi Srbija šta god da uradi to morala da uradi u saradnji sa Srbima.
"Moraju biti uključeni u pregovore jer su oni ti koji ostaju tamo da žive i na njih će najviše uticati postignuto rešenje, ma kakvo ono bilo", zaključio je Flajner.
(Tanjug)
U saopštenju se navodi da je cilj susreta nastavak dijaloga radi normalizacije odnosa dve strane, koji je počeo 19. oktobra ove godine.
Mediji prenose i da će najverovatnije teme razgovora biti integrisano upravljanje prelazima, sprovođenje postignutih dogovora i garancije za srpsku kulturnu i versku baštinu.
Dačić i Tači trebalo bi najpre da se sastanu odvojeno sa šeficom evropske diplomatije, a nakon toga planiran je trojni sastanak tokom radne večere kod Eštonove.
Prvi sastanak Dačića i Tačija uz posredovanje i prisustvo Ketrin Ešton bio je 19. oktobra u Briselu.
EU i SAD pozdravile su taj susret kao pozitivan korak u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je za Srbiju jedan od ključnih uslova za dalje nepredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Komentarišući izjavu kosovskog premijera Hašima Tačija da će konačni ishod dijaloga biti obostrano priznanje dve države, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić negirao je danas takvu mogućnost.
"Apsolutno je nemoguće da Srbija prizna ovako proglašenu nezavisnost Kosova", naglasio je premijer Srbije u izjavi novinarima u Rimu.
Tači može da izjavljuje šta god hoće, dodao je Dačić i zaključio da Srbija nema ništa protiv da se razgovara o totalnoj i potpunoj normalizaciji odnosa, što, kako je naveo, podrazumeva dogovor sa Srbijom i kompromis.
Prema njegovim rečima, važno je da EU taj dijalog vodi statusno neutralno i da nema prisiljavanja da Srbija nešto mora da uradi ukoliko želi da dobije datum za početak pregovora sa EU ili članstvo u Uniji.
"Mi imamo inicijativu, predlažemo i želimo da se to pitanje što pre reši, ali da bi se rešilo ti predlozi moraju da poštuju legitimne interese i Srba i Albanaca na Kosovu", rekao je Dačić i dodao da sutrašnji sastanak nije nikakav spektakularni sastanak, već "deo onoga što smo se dogovorili - da nastavimo i da stalno vodimo dijalog, da otvoreno razgovaramo o svim pitanjima".
I predsednik je Srbije Tomislav Nikolić nedavno na samitu Procesa saradnje jugoistočne Evrope u Beogradu potvrdio da "Srbija ostaje otvorena za razgovore o svim pitanjima i spremna je na kompromisna rešenja".
Prema njegovim rečima, pitanje Kosova je veoma osetljivo za Srbiju, ali je zemlja nastojala na pragmatičan i fleksibilan način da osigura bolji život običnih ljudi koji tamo žive.
Nikolić je i tom prilikom ponovio da Srbija nikada neće eksplicitno ili implicitno priznati "jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer to predstavlja ustavni imperativ kao i našu moralnu, istorijsku i iznad svega demokratsku dužnost".
Kosovski premijer Hašim Tači, međutim, uoči druge runde razgovora s Dačihem izjavio je, da je uveren da će konačni ishod procesa normalizacije odnosa biti uzajamno priznanje Srbije i Kosova.
"Taj proces će biti finalizovan integracijom Kosova u EU, NATO, ali i uzajamnim priznanjem Kosova i Srbije", rekao je Tači u Gnjilanu, a preneli prištinski mediji.
Istovremeno, potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je za "Koha ditore" da treba težiti održivom rešenju za Kosovo, ali da vlasti u Srbiji sigurno neće priznati nezavisnost južne pokrajine, niti će to bilo ko od njih tražiti.
Ljajić je ocenio i da bi plan u četiri tačke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića mogao biti dobra osnova za rešenje za pitanje Kosova.
Tači, međutim, kaže da će se platforma Prištine za dijalog s Beogradom temeljitie na Deklaraciji o nezavisnosti Kosova, ustavu i zakonima, kao i Rezoluciji kosovske skupštine.
Tači je dodao da će u procesu normalizacije odnosa učestvovati i opozicija na Kosovu, koja je podržala rezoluciju skupštine o normalizaciji odnosa s Beogradom, i podsetio da su opoziciona Demokratska liga Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK)već uključene u dijalog.
To je u izjavi za "Epoka e re" potvrdio i lider LDK Isa Mustafa izjavom da je dijalog s Beogradom jedini način za poboljšanje bilateralnih odnosa, sve dok on ne podriva teritorijalni integritet i suverenitet Kosova.
U međuvremenu u Beogradu je za ovu nedelju najavljena platforma Srbije za razgovore s Prištinom.
Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić, naime, prethodne sedmice a nakon sastanka državnog vrha, rekao je da bi platforma za razgovore Beograda i Prištine trebalo da bude usaglašena u narednim danima, a da će posle toga predsednik Srbije o tom dokumentu razgovarati i sa predstavnicima svih poslaničkih grupa u parlamentu.
Đurić je novinarima tada izjavio da je na sednici kojoj su prisustvovali najviši funkcioneri Srbije "afirmisano apsolutno jedinstvo državnog vrha kada je reč o Kosovu i Metohiji".
On je dodao da će biti afirmisan princip prema kojem će se Srbija truditi da sačuva svoje državne i nacionalne interese, ali i maksimalno zalagati da što pre dobije početak pregovora sa EU.
Savetnik predsednika Srbije rekao je da te dve težnje nisu u suprotnosti i naveo da niko neće biti razočaran rezolucijom.
Prema saznanjima pojedinih beogradskih medija dve su visoke predstavnice administracije u Vašingtonu i Briselu, Hilari Klinton i Ketrin Ešton, prilikom nedavne posete regionu poručile da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo da bude uključen u dijalog Beograda i Prištine.
Šta više, prema navodima medija, to je bio i jedini važniji zahtev koju su od srpskog državnog vrha tražile državna sekretarka SAD i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.
A profesor ustavnog prava i bivši savetnik srpskog pregovaračkog tima za KiM Tomas Flajner u intervjuu za "Novosti" prvi susret Dačić i Tačija označio je kao više simbolički početak građenja boljih odnosa Prištine i beograda.
On, naime, smatra, da taj sastanak konkretno ništa ne znači za ljude koji žive na Kosovu, a oni su, kaže, u ovom procesu najvažniji.
On negira da činjenica da su Dačić i Tači seli da razgovaraju znači uzajamno priznanje, jer, dodaje, i zvaničnici dve Nemačke su svojevremeno sedeli zajedno, pa to nije značilo priznanje.
Na pitanje u kom pravcu bi trebalo da idu obnovljeni pregovori, Flajner je kazao da je tu teško dati pravi savet, jer je, između ostalog, kosovski problem velikim delom nastao i zaslugama međunarodne zajednice.
Flajner zato smatra da bi upravo međunarodna zajednica najviše morala da se potrudi i pomogne da se pronađe izlaz iz ove situacije.
"Što se tiče Srbije, ona mora posebno da vodi računa da svaki dogovor uzima u obzir interese njenih građana na Kosovu, i to ne samo na severu, već i na jugu", porucio je Flajner i dodao da bi predstavnicima Srba s Kosova trebalo u pregovaračkom procesu datu veću ulogu, odnosno da bi Srbija šta god da uradi to morala da uradi u saradnji sa Srbima.
"Moraju biti uključeni u pregovore jer su oni ti koji ostaju tamo da žive i na njih će najviše uticati postignuto rešenje, ma kakvo ono bilo", zaključio je Flajner.
(Tanjug)
