Zaštita nacionalnih prava u svakoj zemlji je biblija za EU, a to pogotovo važi za zemlje koje žele da joj se priključe, rekao je danas šef Delegacije EU u Srbiji.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je na konferenciji za novinare, posvećenoj Vlaškom pitanju u Srbiji s ljudsko-pravnog i političkog aspekta, u organizaciji Centra za razvoj civilnog društva, naglasio da je Srbija jedna od zemalja koje imaju sjajne zakone o zaštiti manjina.
Problem je, međutim, što se oni ne primenjuju striktno, a jedan od razloga je što se državni saveti za manjine retko sastaju, ocenio je on.
Prema njegovom mišljenju, problem u primeni zakona nastaje kod administracije na lokalnom nivou, a s druge strane, ni manjine nisu potpuno upoznate sa svojim pravima, naročito onim u vezi s korišćenjem jezika.
Da bi se položaj vlaške manjine unapredio, jedno od rešenja je i prisustvo na tv programima, kao i u saradnji s Rumunskim nacionalnim savetom, rekao je Dežer.
Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag, čija je zemnlja pomogla projekat za ostvarivanje prava Vlaha sa 20.000 evra, rekao je da je njegov cilj promocija opštih vrednosti multikulturalizma, kao i promocija vlaškog jezika u školama, institucijama i medijima.
Direktorka Centra za razvoj civilnog društva Snežana Ilić istakla je da je važno podići kapacitete Vlaškog nacionalnog saveta, kako bi počeli da ostvaruju specifična nacionalna prava.
Predsednik Upravnog odbora Centra Vladimir Ilić izneo je podatak da se vlaški jezik ne upotrebljava ni tamo gde je to moguće, kao što su opštine Bor i Žagubica.
Kada bi bilo tako, otpočela bi zdrava etnička utakmica. Vlasi bi bili konkurentni u zapošljavanju i ne bi se stvarale međuetničke tenzije, rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, ni u jednoj školi u istočnoj Srbiji nema nastave na vlaškom, što bi jako doprinelo ostvarenju većih prava Vlaha, a njegova preporuka je da se Vlasi ugledaju na rad nacionalnih saveta u Vojvodini.
(Fonet, foto: Fonet/Zoran Mrđa)
Problem je, međutim, što se oni ne primenjuju striktno, a jedan od razloga je što se državni saveti za manjine retko sastaju, ocenio je on.
Prema njegovom mišljenju, problem u primeni zakona nastaje kod administracije na lokalnom nivou, a s druge strane, ni manjine nisu potpuno upoznate sa svojim pravima, naročito onim u vezi s korišćenjem jezika.
Da bi se položaj vlaške manjine unapredio, jedno od rešenja je i prisustvo na tv programima, kao i u saradnji s Rumunskim nacionalnim savetom, rekao je Dežer.
Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag, čija je zemnlja pomogla projekat za ostvarivanje prava Vlaha sa 20.000 evra, rekao je da je njegov cilj promocija opštih vrednosti multikulturalizma, kao i promocija vlaškog jezika u školama, institucijama i medijima.
Direktorka Centra za razvoj civilnog društva Snežana Ilić istakla je da je važno podići kapacitete Vlaškog nacionalnog saveta, kako bi počeli da ostvaruju specifična nacionalna prava.
Predsednik Upravnog odbora Centra Vladimir Ilić izneo je podatak da se vlaški jezik ne upotrebljava ni tamo gde je to moguće, kao što su opštine Bor i Žagubica.
Kada bi bilo tako, otpočela bi zdrava etnička utakmica. Vlasi bi bili konkurentni u zapošljavanju i ne bi se stvarale međuetničke tenzije, rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, ni u jednoj školi u istočnoj Srbiji nema nastave na vlaškom, što bi jako doprinelo ostvarenju većih prava Vlaha, a njegova preporuka je da se Vlasi ugledaju na rad nacionalnih saveta u Vojvodini.
(Fonet, foto: Fonet/Zoran Mrđa)
