Penzije i plate rastu samo za dva odsto

Osim PDV-a, država će novac pokušati da pronađe i povećanjem akciza na duvan i dizel gorivo, rastom poreza na dobit sa 10 na 12 odsto i podizanjem poreza na kamate i dividende sa 10 na 15 procenata. Na rashodnoj strani, najveća ušteda će se postići manjim rastom plata i penzija nego što je ustanovljeno fiskalnim pravilima, pa će tako ove godine u oktobru i naredne u aprilu rast biti samo po dva odsto, dok će regularno usklađivanje primanja najstarijih i državnih radnika po sadašnjem planu biti nastavljeno tek oktobra 2013. godine.

Otpuštanja, međutim, neće biti, a penzioneri koji dobijaju manje od 15.000 mesečno dobiće takozvanu 13. penziju u iznosu od 16.000 dinara, koja će im biti isplaćena u četiri kvartalne rate, počevši već od naredne nedelje.

Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, kaže da je dobro to što niža stopa PDV-a od osam odsto neće biti menjana, iako će mere koje je Uniji juče predstavio ministar finansija Mlađan Dinkić smanjiti kupovnu moć građana za jedan do 1,5 odsto.

– Statistika pokazuje da u trgovinama 74 odsto potrošnje odlazi upravo na osnovne životne namirnice koje neće biti pogođene promenom poreske stope. Činjenica je da je Vladin paket mera jedan kompromis koji će omogućiti da država opstane a da i ovako suviše opterećena privreda ne dobije nove namete – kaže Rajić, dodajući da su na sastanku privrednici istakli problem stalnog rasta cene goriva, kao i to što je hrana u svetu poskupela za 10 odsto i što se očekuje poskupljenje sirovina u Srbiji naredne godine, odnosno rast cena u čitavoj industrijskoj proizvodnji.

Dinkić je, kako dodaje Rajić, privrednicima predstavio nove Vladine mere i obelodanio spisak parafiskalnih nameta koji će biti ukinuti.

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da je ovaj paket mera bio neophodan, ali da je vrlo umereno osmišljen.

– Porez na profit bi morao da bude makar izjednačen sa porezom na dohodak građana, koji iznosi 15 odsto, a sa sadašnjim povećanjem od dva procenta, zarada firmi će biti oporezovana sa samo 12 odsto. Tako će obični građani i dalje biti u nejednakom položaju. Ko zna koliko milijardi iznosi godišnji gubitak za državu samo po tom osnovu – kaže Bušatlija. Ovaj stručnjak veruje da su Vladine mere dizajnirane sa ciljem održavanja socijalnog mira i da mogu da imaju samo vrlo kratkoročni efekat, „a nikakav srednjeročni rezultat“.

Kao argument, Bušatlija navodi povećanje PDV-a, koje bi trebalo da donese najviše novca na prihodnoj strani, ali koje se u okruženju pokazalo čak kontraproduktivnim. U Hrvatskoj je tako, kako kaže, kada je podignut PDV u prva tri meseca ostvaren rast budžetskih prihoda, u četvrtom mesecu su oni počeli da padaju, a u petom su stigli na nivo niži od onog na kojem su bili pre podizanja poreza.

– To je zbog toga što kada raste PDV, pada potrošnja, a trgovci su već najavili da će povećanje nameta ugraditi u cene – kaže Bušatlija.

Prema njegovim rečima, među izloženim merama nema nikakvih strukturnih reformi, koje su jedini izlaz iz ovakve situacije. Ne vidi se ni pokušaj države da suzbije sivu ekonomiju, pri čemu Bušatlija naglašava da će ove mere ipak dodatno uništiti sivu zonu, jer „građani više nemaju novca da kupuju ni u zvaničnim radnjama ni na tezgama“, pa će i neformalni sektor početi da se gasi.

Novi krediti

Država će narednog meseca emitovati evroobveznice i uzeće kredit od Rusije u iznosu većem od 300 miliona dolara, a istovremeno, ukida se 130 parafiskalnih nameta, među kojima je najviše publiciteta do sada dobijala firmarina, koja se u nekim slučajevima meri stotinama hiljada dinara. Za građane će olakšavajuća promena biti to što će za registraciju vozila ubuduće podnositi samo jedan dokument, a ne njih 12 kao do sada.