Kinezi grade Koridor 11?

Ponuda kineske firme CRBC (China Road and Bridge Corporation - CRBC) glasi na 2,5 milijardi evra, a reč je o izgradnji tri velike deonice od Beograda do Preljine, od Preljine do Požege i od Požege do Boljara, ukupne dužine 270 kilometara - izjavio je Mihajlo Mišić, direktor "Koridora Srbije" .

Mišić je o detaljima ponude u nedelju obavestio ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, koji podržao realizaciju tog projekta.

"Upoznali smo ministra sa novom ponudom koju je kineska vlada uputila "Koridorima Srbije". Ponuda obuhvata izgradnju Koridora 11, od Beograda do crnogorske granice i izgradnju deonice puta od Bubanj potoka do Pančeva",  rekao je Mišić i ocenio da je ponuda kineskih investitora veoma atraktivna.

Prema njegovim rečima, ponuda kineske kompanije se zasniva na odluci Vlade Kine da se za projekte u Jugoistočnoj Evropi odobri kredit od deset milijardi dolara.

Kinezi su ponudili rok od 2,5 godine za izgradnju deonica tog autoputa, pod uslovom da su prethodno završene sve procedure.

Mišić je precizirao i da je u ponudi dat akcenat na deonici od Beograda do Obrenovca koja za sada jedina nema urađen glavni projekat.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko načina na koji je predviđeno finansiranje projekta.

Jedan je preferencijalni kredit i kamata za taj kredit kreće se do dva odsto godišnje, a kao alternativa kreditnom finansiranju ponuđena je i koncesija, koja predviđa da se uloženi novac vraća tako što bi koncesionar naplaćivao putarinu  u određenom periodu, koji bi bio preciziran ugovorom.

Mišić je precizirao da kredit predviđa učešće države sa 15 odsto sopstvenih sredstava, bilo tako što će tim sredstvima rešavati imovinsko-pravne odnose, finansirati projekte ili za neke druge namene.

On je naveo da je predviđeno da 40 odsto radova na izgradnji "Koridora11" izvode naše, a 60 odsto kineske kompanije.

Prema rečima Mišića, deonica od Bubanj-Potoka do Pančeva je takođe bitna jer predstavlja železničko-drumsku obilaznica oko Beograda. Ako bi ona bila izgrađena, Beograd bi se "rešio" železničkog saobraćaja u centru, a teretni saobraćaj bi išao obodom grada kako je to, inače, u svim velikim gradovima u svetu.

Evo kako izgleda animacija projekta koji su dostavili Kinezi.