Internet ekonomija

Na drugom panelu je bilo više reči o izazovima i praktičnim problemima sa kojima se susreće internet industrija u Srbiji. Iako su prezentacije pokazale određeni napredak u svim sferama, generalni utisak je da na polju razvoja interneta u Srbiji ima još dosta toga da se uradi i reguliše, kako bi internet ekonomija i zaista zaživela.

Ministarstvo sprema i aktivno radi na usaglašavanju regulative sa standardima EU ali i priprema Strategiju razvoja interneta u Srbiji, gde bi se po prvi put trebalo definisati smernice i kriterijumi neophodni za dalji razvoj interneta u Srbiji, i ovu intenciju Ministarstva su svi prihvatili sa velikim zadovoljstvom.

Sa druge strane, RATEL priprema tehničke pretpostavke za uvođenje konkurencije u svim bitnim sferama telekomunikacija, koje će posredno i neposredno otvoriti tržište i omogućiti dalje širenje konkurencije, poboljšanje usluga i razvoj novih servisa.

Širenje broadbanda

Pored svih navedenih regulatornih mera i deregulacije, i dalje ostaje dosta toga da se uradi kako bi se tržište Srbije u celini regulisalo i otvorilo za pojavu prave internet ekonomije. Ne zaboravimo da su za kreiranje određene ekonomije potrebni, pored tržišta, regulative i finansijskih elemenata, proizvodi i servisi koji se isporučuju ka potrošačima.

Vredno je napomenuti da je Telekom Srbija, bez obzira na razne kritike, u proteklih nekoliko godina, dosta uradio na otvaranju tržišta interneta i širokopojasnog pristupa, ali bez pravih smernica i regulative, Srbija i dalje zaostaje u delu kvaliteta usluge(male brzine), cene interneta i ukupne penetracije širokopojasnog interneta po glavi stanovnika. Bilo bi jako interesantno saznati da li Telekom Srbije investira godišnje 300 miliona evra u fiksnu telefoniju ili razvoj širokopojasnog (BB) internet pristupa, kao jedine prave vrednosti telekomunikacionog operatera na svetskom tržištu.

U tom segmentu bi država trebala da odigra ključnu ulogu i da ovakve investicije usmeri ka projektima kao što su otvaranje lokalne petlje, otvaranjem i subvencijom tržišta BB preko optičkih vlakana (FTTH), zatim razvoj VoIP i IPTV usluga, gde bi se fokus investicija i razvoja prebacio na pružanje najkvalitetnijih servisa ka korisnicima, putem samoregulacije tržišta i konkurencije.

Sa druge strane, internet i ICT kompanije očekuju tzv. Internet Roadmap, odnosno jasno definisanu mapu puta od strane države u delu deregulacije tržišta ali i donošenja određenih zakona i uredbi iz domena e-trgovine i internet marketinga. Ovi pravni okviru su neophodni kako bi se omogućile velike i pravovremene investicije u segmentu online prodaje i marketinga, povezivanja sa razvijenim tržištima i pravljenja lokalne baze znanja i stručnjaka iz domena interneta i web tehnologija. Na primer, internet kompanije bi htele da znaju kada će Srbija dostići penetraciju od 40% i kada će prosečna BB brzina dostići 4Mbs. Ili, kada će se stvoriti uslovi za potpuno legalni razvoj online plaćanja(B2B, B2C, C2C), sa svim elementima već primenjenim na tržištu EU, odnosno, kada će biti omogućeno i preporučeno plaćanje nacionalnom DINA karticom na internetu, uz sve bezbednosne zaštite? Ili najjednostavnije, kada će se Srbija ponovo naći na PayPal listi?

Iskreno govoreći, digitalni potpis će imati minorni uticaj na istinski razvoj internet ekonomije ukoliko ne omogući brz i kvalitetan razvoj online finansijskih transakcija. Ili bar značajne primene e-uprave.

U ovom trenutku, jedino Banka Intesa nudi uslugu Online Card Processinga, ali uz rigorozne uslove poslovanja i proviziju od 5%. Ako tome dodamo i sličan procenat provizije od sertifikovanog online trgovca, dolazimo do margine od 10% koja će se retko kom klijentu učiniti privlačnom.

Srbija još uvek nema nezavisno telo i agenciju, koja bi na transparentan način merila i prikazivala pojedinačnu statističku posećenost internet sajtova u Srbiji, čime bi se otklonile sve dezinformacije i nepravilnosti u metodologiju merenja posećenosti sajtova.

Uticaj malih i srednjih preduzeća

Sa druge strane, postojeći zakon o oglašavanju je isuviše restriktivan i nameće nerealne uslove ka svim kanalima za oglašavanje, svrstajući pri tome internet u istu ravan sa tradicionalnim medijima, bez prepoznavanja specifičnosti interneta kao tehnologije i interaktivnog medija, čime dodatno pogoršava razvoj tržišta.

Ovo za posledicu ima sve veće nerazumevanje potencijala i značaja interneta od strane malih i srednjih preduzeća(SME), koji sa druge strane predstavlju najfleksibilniji i najzdraviji deo naše privrede, pogotovo u svetlu svetke ekonomske krize. Na primer, u Velikoj Britaniji, očekuje se da sektor SME u 2009 poveća budžet internet marketinga za neverovantih 50%, kao pravi i jasan odgovor na probleme koje donosi ekonomska kriza. Ekonomska kriza će se najpre osetiti u delu likvidnosti i pristupa gotovom(zdravom) novcu, cash-flow, a internet nudi najbrži i najjači povraćaj investicija i brzu konverziju proizvoda/usluge u novac.

Interesantna su bila izlaganja g. Radeta Tričkovića (Httpool) i Radeta Mačkovića (Omnicom) u delu internet marketinga i razvoja poslovnih modela na internetu. Internet je u svetu danas zaista veliku biznis i predstavlja jedinu svetlu tačku rasta u narednim godinama, imajući u vidu trendove pada prodaje i proizvodnje u drugim sektorima.

Gde je Srbija u domenu internet marketinga i razvoju poslovnih modela? Poslednje procene pokazuju da je budžet internet marketinga u Srbiji reda nekoliko miliona evra, dok je e-trgovina i drugi ozbiljni online poslovni modeli gotovo zanemarljivi.

Neregulisani poslovni okvir, mala ulaganja u internet sektor, nedostatak stručnjaka i mali obrtni kapital umnogome umanjuju značaj interneta kao ekonomskog sektora, dok mnogi sjajni projekti prolaze nezapaženo ili bez pravog efekta, kao usamljeni napori odvažnih da nešto promene.

Šta više, u Srbiji se ne trguje internet sajtovima, ne postoji berza internet sajtova i ceo sektor je u stvari jedna velika skupina izolovanih projekata.

Nekoliko kvalitetnih projekata su i platforme Httpool-a i E-targeta u domenu internet marketinga, kao i zajednički projekat Telekoma i B92 oko realizacije Social networkig platforme www.b92.fm, gde je ostvarena integracija baza korisnika i jedinstvena registracija i logovanje, kao pra-početak ideje Otvorenog društva(Open society).

Sumirajući utiske, prvo i najjače dostignuće je da se o internet ekonomiji ali i internetu generalno, počelo razgovarati sa institucijama sistema. Ova komunikacija bi trebala biti stalna i suštinska, sa dogovorenom agendom pitanja i rokovima završetaka, kako bi se stvorio prirodan ambijent i klima za nova ulaganja i razvoj.

U tom smislu, zaista nam je potrebna institucionalizacija razvoja interneta i srodnih sektora, kako bi Srbija napokon iskoračila u novu eru. Kako reče potpredsenik vlade Srbije, Srbija ima strukturu proizvodnje kao pre nekoliko vekova, mada nismo saznali kako da to promenimo. Imajući u vidu naš prirodni potencijal i trend odliva mozgova, koji nas već skupo košta, internet i softverska industrija su pravi odgovor kako promeniti našu ekonomiju.

Za to nam treba jasna vizija vlade, nekoliko progresivnih zakona, Internet Centar koji bi pomogao industriji i pripremio zakone i regulativu, dvogodišnje intenzivno ulaganje Telekoma i drugih provajdera u BB infrastrukturu, moderan zakon o internet marketingu i samo jedna desetina NIP investicija u kvalitetne projekte – e-vlada, e-obrazovanje i e-zdravlje. Sa jasnim rokom implementacije.

Internet bi ove investicije veoma brzo vratio i Srbija bi postala izuzetno interesantna za ulaganja u domenu visokih ali i zelenih tehnologija.

Zašto Internet centar? Zato što bi Centar artikulisao kvalitente zahteve i predloge ali i predstavljao pokretačku mašinu regulisanja tržišta i pravno-finansijskog okvira, objedinjavajući pri tome predstavnike internet sektora ali i ministarstava za - finansije, telekomunikacije, nauke (obrazovanja) i MUP-a (fraud&security)

Ovakvo organizovanim, sistemskim i transparentnim akcijama u kratkom roku bi se postavili najbolji okviri za razvoj internet ekonomije u Srbiji.

Na kraju, možda je najbolje završiti komentarom jednog posetioca na sajtu b92.net:

‘Internet nam je dao slobodu da biramo informacije, ostali mediji daju sebi slobodu da biraju informacije za nas... na žalost.’