Do predsedničkog duela Obama – Romni ostalo je malo više od tri meseca (6. novembar), ali sasvim izvesno da će i u toj izbornoj rundi, zapravo, glavnu ulogu imati jedna ustavna odredba iz 1792. godine. Uredba prema kojoj o novom šefu u Beloj kući ne odlučuju direktno punoletni državljani SAD već njihovi zastupnici u tzv. „izbornom kolegijumu“ svake federalne države, koji se o tome izjašnjavaju posle zatvaranja birališta i evidencije rezultata glasanja sa svoje teritorije.
Amerikanci već duže od dva veka imaju i održavaju taj svoj demokratski specijalitet faktički indirektnog izbora predsednika, čija je suština da članove vrhovnog, presuditeljskog kolegijuma određuje Kongres svake od 50 federalnih država iz sastava SAD, po svojim kriterijumima i nahođenjima – zavisno od rasporeda političkih snaga u svojoj sredini. Kolegijum sačinjavaju predstavnici dominantnih političkih partija (demokrate i republikanci), s tim što taj sastav odslikava odnos njihovih partijskih snaga u lokalnom Kongresu, a u broju koji određuje teritorijalna veličina i srazmera političkog opredeljenja stanovnika države koju zastupaju.
Poslednji čin te izborne drame prenosi se posle toga, iste večeri, na vašingtonski Kapitol hil, gde nacionalni Kongres – na osnovu zbira glasova za dvojicu kandidata, sa kolegijuma svih država – proglašava novog šefa države. Inauguracija se, po tradiciji, održava 20. januara, s tim što je u praksi moguće da konačnu odluku o novom stanaru Bele kuće donosi Vrhovni sud, kao što je to bio slučaj januara 2000. godine, kad je tadašnji kandidat demokrata Al Gor (pozivajući se na navodne neregularnosti u glasanju na konzervativnoj Floridi) pokušao tad da sudski ospori prvu od dve izborne pobede republikanskog Džordža Buša.
U tekućoj izbornoj 2012, u kojoj Obama od početka figurira kao ozbiljan kandidat da produži svoj mandat i na sledeće četiri godine, republikanci su, međutim, uveliko prionuli na posao ne bi li i serijom zakulisnih zakonskih manevara pomogli svom bledunjavom kandidatu Mitu Romniju da ipak prođe kroz vrata koja će ga uvesti u istoriju. Od januara 2011, naime, oni su počeli da primenjuju tu svoju „zaobilaznu strategiju“, sa ciljem da se čitavom serijom naizgled marginalnih korektura izbornog procesa na lokalnom nivou posredno i neposredno okrnji baza veoma izvesnih Obaminih birača 6. novembra.
Naravno, druga strana odmah se digla na noge i odmah su registrovana paralelna nastojanja demokratske baze i organizacija za zaštitu građanskih prava da se obuzda plima lokalnih zakonskih propisa, širom SAD, kojima će se milionima ljudi praktično onemogućiti učešće na novembarskim predsedničkim izborima – a time, posredno, ugroziti i regularnost ishoda za Beloj kući. Ali, njihov dosadašnji učenik je zanemarljiv: u čak 19 američkih država izglasana su ni manje ni više nego čak 24 zakona, kojima su postavljene dosad nezamislive prepreke između glasačkih kutija i mase od ko zna koliko Amerikanaca upisanih u biračke spiskove.
U tom bespoštednom republikanskom ratu protiv Obame i armije njegovih sledbenika, kao što to ovih dana izlazi na videlo, zaista se može reći da ništa nije bilo prepušteno slučaju. Pa je, tako, glavni pravac tog njihovog udara usmeren prema Floridi, Ajovi, Nju Hempširu, Ohaju i Virdžiniji – državama u kojima će se, prema svim kredibilnim anketama, 6. novembra prevashodno odlučivati konačni ishod obračuna Obame i Romnija.
Konkretno, to po novom zakonu znači u praksi, od izbornog 6. novembra pa nadalje, doživotno gubljenje prava glasa za skoro milion i po Floriđana osuđenih za neki zločin (bez obzira na izdržanu zatvorsku kaznu). Ali, to je samo najdrastičnija među ozakonjenim odmazdama koje su u javnosti već okvalifikovane kao „izborni aparthejd“: u desetinama država ukinuto je rano jutarnje otvaranje biračkih mesta (uvedeno svojevremeno kao olakšica za Afroamerikance i latinoameričke imigrante, kao gro zaposlenih na poslovima u tri smene), maksimalno je iskomplikovano vraćanje na birački spisak osoba koje menjaju adresu (takođe pogođena ista kategorija stanovništva i ostala sirotinja, koja masovno ostaje bez krova nad glavom zbog neplaćanja hipotekarskih dugovanja) … A, svi oni u toj operaciji povezani zajedničkom niti uglavnom demokratskog opredeljenja, ako ne i masovne formalne pripadnosti Obaminoj Demokratskoj partiji.
Prema računici kojom se nedavno pozabio vašingtonski Post, na 19 država sa tom „modifikovanom izbornom legislaturom“, otpada više od 270 glasova iz zbira članova njihovog na početku pomenutog izbornog kolegijuma – što je, inače, potrebna neophodna većina za predsedničku inauguraciju Obame ili Romnija! Ali, zakon je zakon i oko toga više ništa neće moći da se promeni.
Galup je, istina, nedavno sproveo jedno istraživanje po kome čak 67 odsto Amerikanaca smatra da bi svog šefa države trebalo ubuduće neposredno da biraju – kao sav ostali svet. Ali, to je varijanta za neku sledeću priliku; za 6. novembar je kasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
