Inspektor Odseka Policijske uprave Vranje za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Goran Krstić izjavio je da je u toku leta povećan broj odlazaka građana sa juga Srbije u zemlje EU, ali da oni putuju sa urednim ispravama i da se u trenutku kada prelaze granicu ne zna da li će tražiti azil u tim zemljama.
Prema našim podacima, naglasio je Krstić, prošle godine je negde oko 1.000 do 2.000 građana sa juga Srbije otišlo u EU, prvenstveno u nameri da traže ekonomski azil.
– Imamo potvrđene podatke da je više od 95 odsto tih građana vraćeno, što po sporazumima o readmisiji, što deportovano ili su postignuti sporazumi o dobrovoljnom povratku u državu porekla – precizira Krstić.
– Imali smo veliki pad azilanata u zemlje EU tokom 2011. godine ali se preko leta taj broj povećao – rekao je Krstić i dodao da „to nisu samo građani Bujanovca i Preševa, već da ima mnogo građana i iz Vranja, Vladičinog Hana i Surdulice“.
– Činjenica je da je među lažnim azilantima možda veći broj građana romske i albanske zajednice, ali tu ima i građana srpske i bugarske zajednice – napomenuo je Krstić.
Od policije se očekuje da identifikuje lažne azilante, što je, prema rečima Krstića, veoma težak proces, jer svi oni putuju sa urednom dokumentacijom i biometrijskim putnim ispravama. Kod sebe često imaju povratne karte, zdravstveno i putno osiguranje, a imaju i dovoljno novca za boravak u državama gde će zatražiti azil – objasnio je Krstić.
Prema Krstićevim rečima, MUP Srbije je na svim graničnim prelazima, a posebno na severu zemlje, koji gravitiraju Mađarskoj i Hrvatskoj, bitno pojačao kontrolu izlaska građana Srbije.
– Ekonomska kriza je učinila svoje da naročito ta rizična kategorija građana, kako je mi nazivamo, koja se javlja kao potencijalni azilant u zemljama EU, čak i po dva do tri puta u toku par godina odlazi u zemlje Unije – ukazao je Krstić.
On je, međutim, napomenuo da je pojačana i kontrola prevoza putnika, prvenstveno agencija koje se bave prevozom putnika i turističkih organizacija koje organizovano prevoze putnike. – Proveravamo te organizacije zbog eventualnih zloupotreba – rekao je Krstić.
On je dodao da je policija, prilikom provera, utvrdila da agencije organizuju takve odlaske u zemlje EU, ali da su „građani sami, preko svojih udruženja, najčešće dolazili do podataka i informacija o načinu odlaska do nekih zemalja Unije“.
Koje su zemlje najčešća „meta“
Upitan koje su zemlje najčešća „meta“ lažnih azilanata, Krstić je odgovorio da su to, posle vizne liberalizacije, najčešće bile zemlje Beneluksa.
– U početku je bila zanimljiva Belgija, zatim Nemačka, Francuska, Švajcarska i Norveška. To su države koje u svom zakonodavstvu imaju liberalan Zakon o azilu – podseća Krstić.
– Naš građanin koji aplicira za dobijanje azila, po automatizmu dobija šest meseci boravka u toj državi – precizirao je Krstić i objasnio da su ta lica dobijala i koristila svu socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Krstić je, međutim, upozorio sve potencijalne lažne azilante da su „baš te države veoma pooštrile primenu svog zakona, tako da u prvoj fazi, nakon prijave, dok ne prođe ni petnaestak dana, oni sva ta lica vraćaju u našu državu“.
Bez uvida u evidenciju
– Veliki problem za naš rad je što mi nemamo uvid u evidenciju i nemamo podatke o licima kojima su u zemljama EU odbijeni zahtevi za azil kako bi ih mi lakše pratili na našoj teritoriji – kaže Krstić.
– Nemamo preciznu evidenciju ni o tome koliko je građana juga Srbije zloupotrebilo viznu liberalizaciju i odlazak u EU i prijavilo se za takozvani lažni azil – kaže on.
Prema njegovim rečima, Ženevska konvencija i Zakon o zaštiti podataka građana onemogućavaju da se ti podaci ustupaju čak i državnim organima.
– Od početka primene vizne liberalizacije, policija nije došla do podataka da se kriminalne organizacije bave krijumčarenjem građana sa juga Srbije u EU – kaže Krstić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
