Nedelja, 15.07.2012.

11:44

Balkanski "Beneluks" opet aktuelan?

Ideja kolumnista portala "EUobserver" o stvaranju zajednice nekoliko balkanskih država po uzoru na Beneluks, ponovo je izaziva pažnju medija u regionu.

Izvor: Tanjug

Default images

Analitičari smatraju da bi takva "zajednica država" bila korisna, a kao najveći problem vide "manjak poverenja", navodi sarajevski "Dnevni avaz".

Dvojica autora, Albanac koji živi i radi u Briselu - Ekrem Krasnići i Austrijanac s albanskom adresom boravka - Ginter Felinger, predložili su da Albanija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora "udruže snage" i stvore nove, trajne strukture saradnje sa ciljem da poboljšaju političke i ekonomske odnose i ubrzaju proces integriranja u EU, prenosi list.

Krasnići tvrdi da ideja nema nikakve veze sa stvaranjem "velike Albanije" ili "velike Srbije" i da su primer za to Belgija, Holandija i Luksemburg koje funkcionišu kao Beneluks, a pojedinačno su nezavisne države.

"EU svakodnevno poziva zemlje Balkana da pojačaju regionalnu saradnju i primenjuju reforme. Verujemo da je pravo vreme za promenu i zbog toga predlažemo da se stvori struktura slična Beneluksu koja će približiti Albaniju, Kosovo, Makedoniju i Crnu Goru", navode autori.

Oni smatraju da treba kreirati tržište za osam miliona ljudi sa slobodnim protokom roba, usluga, kapitala i ljudi donoseći dobrobit, umesto što se čeka na pristup EU.

Plan je, kažu, ambiciozan i zato nema vremena za gubljenje - ljudima treba rast prihoda, treba im zaposlenje i bolji uslovi života, treba im razlog da ostanu u svojoj zemlji, umesto da sreću traže u inostranstvu.

Precizirajući detalje, Krasnići i Felinger ističu da ove četiri države vide u bliskoj saradnji u oblastima trgovine, liberalizacije carina, borbi protiv organiziranog kriminala, u razvoju regiona, infrastrukture i regionalnog finansijskog tržišta.

Jedan od prvih ljudi Međunarodne krizne grupe Marko Prelec smatra da je to zanimljiva i dobra inicijativa, s time da ima nekoliko velikih prepreka.

"Postoji tzv. optički problem da će to ličiti na mali korak prema 'velikoj Albaniji', jer se radi o četiri države koje imaju u sebi veći ili manji procenat albanskog stanovništva", naveo je on.

Prelec je za "Dnevni avaz" ukazao i da je očito da se Srbija ne može uključiti u ovu grupaciju zbog spora s Kosovom, kao ni Bosna i Hercegovina zbog problema u uspostavljanju spoljne politike.

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema o odnosima među ove četiri države je manjak poverenja.

"To naročito važi za Makedoniju u kojoj su prisutne tenzije zbog makedonsko - albanskih odnosa, ali ta zemlja istovremeno od ovakve inicijative može imati možda i najveću korist. Ona je suočena s konstantnim grčkim blokadama, te joj neka doza solidarnosti može bar delimično 'potkrepiti' poljuljanu poziciju u svetu", smatra Prelec.

On tvrdi da Kosovo takođe može profitirati. Ipak, ukazuje da se mora imati na umu istorijsko nasleđe koje, između ostalog, pravi velike razlike između kosovskih Albanaca i državljana Albanije.

"To jeste jedan narod, ali se oni među sobom jako, jako razlikuju, Kosovski su Albanci odrastali u Titovoj Jugoslaviji i drugačijeg su mentalnog sklopa od onih koji su odgajani u duhu sistema Envera Hodže", Prelec.

Politički analitičar iz Vašingtona, Januš Bugajski smatra da se region Balkana, izvan EU, treba udruživati "kako bi se povećala produktivnost i poboljšala njihovu privlačnost za integraciju u EU".

"Treba produbiti svoju koordinaciju stvaranjem jedinstvenog tržišta. Kombinovani napor vlada u regiji treba usredotočiti na četiri područja: energetiku, promet, zaštitu okoline i trgovinu", kazao je Bugajski za "Dnevni avaz".

On smatra da region treba zajednički da nastupa kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, te fosilnih goriva i u izgradnji zajedničke energetske mreže.
Bugajski smatra i da se tim aktivnostima stvara tržište od 20 miliona ljudi i jačaju šanse za ulazak u EU svake zemlje ponaosob.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

147 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Nemačka na udaru Rusije: "Uzimamo svoje"

Ruski sud naredio je da imovina, računi, nekretnine i akcije Dojče banke i Komercbanke budu zaplenjene u Rusiji, kao deo tužbe protiv nemačkih banaka, navodi se u sudskim dokumentima.

13:07

19.5.2024.

1 d

Svet

Rusi prešli severnu granicu: Harkov pada?

Ofanziva ruskih snaga na harkovskom pravcu pokazala se toliko brzom i snažnom da im oskudne odbrambene strukture Ukrajine nisu postale prepreka, a osiromašeni redovi ukrajinskih oružanih snaga nisu bili spremni da brane svoje položaje, piše Njujork tajms.

8:12

19.5.2024.

1 d

Podeli: