Odbranili Taru od plamena

OBRUČ oko užarene, razorne stihije je zatvoren, nepregledno prostranstvo Tare zahvaćeno vatrom opasano je crevima punim vode, a vatrogasci iz Užica, Mokre Gore, Bajine Bašte, Arilja i Čajetine posle 24 časa bez odmora, smene i predaha - uspeli su da sačuvaju najlepšu srpsku planinu. Reporteri „Novosti“ u četvrtak su bili s njima, u jednom od najnepristupačnijih delova zaštićenog blaga prirode, daleko od naselja i saobraćajnica, usred drame kojoj se na Petrovdan - naslutio srećan kraj.

Dim iznad četinara primećen je u sredu po podne, iznad nedođije, na mestu gde se spajaju Nacionalni park Tara, Park prirode Mokra Gora i oblast u nadležnosti užičkog Šumskog gazdinstva. Lokalno stanovništvo, uz puno muke, vatrogascima je uspelo da pruži preciznu informaciju o mestu gde je buknulo. Ova nepristupačna oaza ima više imena: za jedne je to Vučji do, za druge Kremanska kosa, a knjige „kažu“ - to je Brezovački potok, mesto netaknuto ljudskom rukom, bez naselja i kuća.

Vatrogasci su do vatre stigli u 18 časova. Epicentar požara, koji je zahvatio 15 hektara guste šume, udaljen je osam kilometara od magistrale, ali se do njega stiže improvizovanom kozjom stazom, napravljenom za izvlačenje drva, preko stena i potoka... Provlačenje vatrogasnih „tamova“ i „mercedesa“ kroz ovu kratku deonicu - traje duže od jednog časa! Orijentir je stoletni bor, sa krošnjom poput kišobrana.

- Posle 24 časa žestokog rada, imamo razloga za zadovoljstvo, ali ništa još nije gotovo - objašnjava vatrogasac Mileta Jovanović (38) iz vatrogasne brigade Užice, a dok provlači cisternu sa vodom kozjom stazom, stižu loše vesti - vetar se pojačao, više je dima nego pre nekoliko sati, radićemo još danima dok ne budemo sigurni da je sve gotovo.

Vatrogasci su vozilima uspeli da priđu na 300-400 metara do plamena koji je zahvatio metarski sloj suvih borovih iglica i humusa. Iz ove baze, oko šumskog prostranstva raširena su creva sa priključcima za šmrkove, a onde gde mlaz ne dopire, usred neprozirnog dima, u vreli „ lonac“ poklopljen krošnjama, ljudi ulaze jedan za drugim, noseći teške uprtnjače sa 25 litara vode: Pandža, Okac, Blažo, Velizar, Selak, Jokso, Mikač... Ukupno 25 ljudi i devet cisterni. Dvojica vatrogasaca, zbog lakših povreda, posekotina i uganuća, vraćena su kućama.

- Nema više vode u najbližem, kremanskom zahvatu - stiže im još jedna, loša vest, radio-vezom.

Taman su vatrogasci stigli do plamene litice, niz koju se ne može kročiti nogom, a vetar raspiruje vatru, nemilosrdno. Kamioni sada putuju malo dalje, do hotela „Omorika“, ali voda u cisternama od 4.500 do 7.000 litara, ipak stiže na vreme. Ulaze vatrogasci kroz dimnu zavesu u grotlo gde se od dima raspoznaju tek gas-maske na licima, čuju se glasovi i komande, a dva časa kasnije - zemlja koja je gorela, natopljena je vodom. Sada je treba prekopavati ašovima, da se svaka preostala iskra ugasi.

Požar na Tari izazvao je udar groma. Na vrhu Brezovačkog potoka, svako drugo stablo nagorela je munja, tu puca i varniči prilikom svake provale oblaka. Na trenutak, vatrogasci su odahnuli, a onda je jedan prizor zabrinuo sve: gori i negde u Bosni, koja se odavde vidi kao na dlanu, gori i na brdu Čalovac, na Zlatiboru, a posao na Tari još nije završen...

DRAMA U KANJONU

NA severu Crne Gore danima bukte požari, koji su progutali velike komplekse borove šume.

Zbog požara u prašumi Crna poda, odnosno Dobrilovini, danima je za saobraćaj zatvoren put Mojkovac - Đurđevića Tara. Nepristupačan teren onemogućava vatrogasce iz nekoliko crnogorskih gradova da se ozbiljnije suprotstave vatri.