Branislav Grujić: Država ubija privredu

DUBOKO sam razočaran načinom na koji se politički establišment ponaša prema situaciji u Srbiji. Obaveza ljudi koji imaju želju da budu na čelu jeste da pruže jasnu viziju. I ne samo da daju deklarativne izjave šta žele, već i kako misle to da urade, uključujući i ponudu personalnih rešenja. To je onda osnova oko koje se okuplja parlamentarna većina koja hoće da promeni stanje u Srbiji. Ako se formira vlada istog sastava, sa nekoliko novih imena, zašto bismo očekivali bolji rezultat?

Ovako Branislav Grujić, predsednik Poslovnog kluba "Privrednik" i vlasnik "PSP Farman holdinga", u intervjuu za "Novosti", komentariše situaciju oko formiranja nove vlade.

* Šta vam najviše deluje kao deklarativna priča?

- Svakodnevno slušamo o borbi protiv korupcije, a čitamo kako se vrbuju poslanici da pređu iz jedne u drugu poslaničku grupu. I to na svim nivoima. Vidimo ideje o formiranju većine kroz neprirodne saveze, što je rezultat političke trgovine. Kako da pričamo o borbi protiv korupcije, a dezavuišemo ceo demokratski sistem i dokazujemo da je moguć prelazak iz jednog u drugi tabor kada god je to nekom potrebno. Zato ćemo dobijati i dalje packe od EU.

* U mandatu prethodne vlade često su se čule kritike privrednika. Šta je bio glavni problem?

- To nije samo moja poruka, niti "Privrednika", nego stav svih poslovnih ljudi. Duboko smo razočarani tom politikom koja nas je godinama razjedinjavala. Sukob napravljen između privrede, radno sposobnog stanovništva i intelektualaca u Srbiji vrlo je loš. Ubačeno je seme zla, pa ispada da nije bitno raditi, stvarati i biti uspešan, nego je važno nešto drugo. Nijednom zemljom niko nije upravljao kvalitetno, a da je bio u sukobu sa svojom privredom.

* Kako je to moguće promeniti?

- Glavni zadatak nove vlade će biti da radi na popravljanju biznis imidža. Ako neko misli da će strani investitori da zamene domaće, vara se. Taj koncept nije uspeo. Imamo privrednike kakve imamo, radnici su takvi kakvi su, kao i intelektualci. Moramo među sobom da nađemo konsenzus ako hoćemo da napredujemo. Igra prebacivanja problema u tuđe dvorište, da se ne bi videlo da su problemi u sopstvenom, i dovela je do ovakvih nevolja.

* Da li je neka od stranaka pokušavala da razgovara sa vašim klubom o ekonomskom programu nove vlade?

- Iako su postojali neki kontakti, bili su neformalne prirode.

* A šta biste im preporučili?

- Imate sistem koji je razjedinjen. Morate da ga sjedinite. Ne možete preko noći da rešite budžetski deficit. Zameram Fiskalnom savetu što se toliko orijentisao na rezanje budžeta, a niko ne razmišlja kako da se osnovica za njegovo punjenje poveća. Samo štednja, bez stimulacija privrede, vodi u spiralu nadole. Nova vlada mora da obavlja svojevrsni menadžerski posao. Paralelno mora da smanjuje sve svoje troškove, da se racionalno ponaša i da pažljivio investira. Osim toga, izuzetno je važno da javna preduzeća vode najbolji menadžeri i da njihova smena ili postavljanje budu izraz rezultata i sposobnosti, a ne partijske pripadnosti.

* Osnovali ste i Pokret privrednika Srbije i niste isključili mogućnost izlaska na izbore. Na listama vas, ipak, nije bilo. Zašto, i da li vam sada deluje da ste pogrešili?

- To je bila želja da probudimo energiju. Četiri godine smo sa Vladom pokušavali da napravimo dijalog i da im pokažemo da im nismo neprijatelji, već saveznici. Privrednicima i privredi nije mesto u politici. To može da bude samo neka privremena mera u kriznoj situaciji.

* Prošlogodišnji tradicionalni letnji skup kluba "Privrednik" započeli ste rečima da je za srpskom privredom možda jedna od najtežih godina od početka krize. Hoćete li morati ove godine da to ponovite?

- Verovatno je ova za nama bila još gora godina, ali verovatno nije ni poslednja koja će biti teška. Srpska privreda se, ipak, pokazala žilavom. Ljudi se bore. Sve je teže, ali nije došlo do zaustavljanja. A da li će se i to desiti, teško je predvideti. Moramo da vratimo optimizam.

* Privrednici se žale na uslove poslovanja u Srbiji. Vi ste posao započeli u inostranstvu. Da li je teže raditi ovde?

- Ima stvari u Srbiji koje su jednostavnije za poslovanje, ali ima stvari koje su fazno pomerene u pogrešnom smeru. U Srbiji niko ne zarađuje ili vrlo malo zarađuje. U ekonomijama u kojima je sistem usklađen svi zarađuju. Mi imamo sistem koji sam sebe izjeda. Ljudi rade, rade, a onda zbog kursa, ili ko zna čega, sve im propadne. Kad nema profita, koji je generator razvoja, investicija i potrošnje, ne možete da očekujete razvoj društva. Suviše je ograničenja i pravila, naročito u bankarskom sektoru.

* Gde je onda šansa srpskih preduzeća?

- U saradnji sa evropskim. Nije svuda tako loše. Imamo i otvorena istočna tržišta - Rusiju, Belorusiju i Kazahstan.