Generalna skupština UN izabrala je danas ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja.
Za Jeremića je glasalo 99 delegata, a za drugog kandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa 85 delegata.
Ukupno je glasalo 190 delegata, od kojih je jedan bio uzdržan, dok je nevažećih bilo pet glasova.
U obraćanju predstavnicima zemalja UN, prvom nakon što je izabran na prestižnu funkciju, Jeremić je istakao da taj izbor vidi kao "odavanje priznanja srpskom narodu", kojem je imao čast da više od pet godina služi kao ministar spoljnih poslova.
"Izuzetna je čast stajati danas pred vama kao izabrani predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija", rekao je.
Za prvu temu debate na otvaranju 67. zasedanja, kojim će predsedavati, Jeremić je predložio "približavanje stavova i rešavanje međunarodnih sporova mirnodopskim sredstvima".
"Imajući u vidu naša iskustva, verujem da možemo da doprinesemo sprovođenju u delo svih usaglašenih predloga, pogotovo onih koji se odnose na sprečavanje sukoba. Prilikom razmatranja ovog ključnog pitanja u septembru i kasnije, nemojmo zaboraviti da mir nije samo puko odsustvo rata", naglasio je.
Podsećajući na "dane stradanja" i "dane slave" srpskog naroda, od antifašističke borbe i osnivanja UN do bratoubilačkih ratova devedesetih, Jeremić istakao da je Srbija, "tokom poslednjih nekoliko godina, pod hrabrim rukovodstvom Borisa Tadića, svojim susedima pružila ruku prijateljstva i pomirenja".
"Iskoračili smo i ka svim drugim članicama međunarodne zajednice, uključujući i one sa kojima smo imali gorka neslaganja. Jedna bolna era danas se konačno privodi kraju. Naša država ponovo stoji pred svetom uzdignute glave-nakon što je pre svega dve decenije bila isključena iz ove porodice", rekao je Jeremić.
On je istakao privrženost Srbije očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti - prvom deklarisanom cilju Ujedinjenih nacija.
"U našoj zemlji, vlast se menja mirnim putem, i u skladu sa vladavinom prava. Srbija je demokratska država, koja osim zalaganja za očuvanje sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ostvarenja dobrobiti za svoje građane, nema druge ambicije osim da doprinese opštim interesima čovečanstva", istakao je Jeremić.
Zahvaljujući svima koji su podržali njegovu kandidaturu, Jeremić je rekao da se raduje saradnji sa svima, pre svega sa svojim protivkandidatom, ambasadorom Litvanije u UN Dalijusom Čekuolisom:
"Želeo bih da mu zahvalim na dostojanstvenoj borbi i izrazim nadu da ću tokom svog mandata moći da računam na njegovo iskustvo i mudrost."
Na kraju obraćanja, Jeremić je izrazio nadu da će zajedničkim naporima u svetskoj organizaciji biti bliži "dan kada će se zaceliti rane i otkloniti strahovi čovečanstva - i tako ostvariti težnje naroda Ujedinjenih nacija da sačuvaju buduća pokolenja od pošasti rata".
"Zaklinjem se da ću funkciju predsednika obavljati najbolje što mogu, poštujući Povelju UN. Povereni autoritet ću koristiti iskreno i uravnoteženo, poštujući pre svega jednaka prava i dostojanstvo svake države članice... Neka Božja volja bude da sledeća Skupština u istoriju ode kao Skupština mira", poručio je Jeremić.
Jeremić koji će 18. septembra preuzeti tu funkciju, predvodiće u narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.
Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu.
Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina).
Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke.
On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga.
Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime.
U Grupi istočnoevropskih zemalja su pored Srbije i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija.
U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Mađarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka.
Članice Istočnoevropske grupe zemalja takođe su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina.
Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju Afrička grupa - 54 i Azijsko-pacifička grupa 53 zemlje.
Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).
Jeremić je rođen 1975. godine u Beogradu, a na dužnost ministra spoljnih poslova Srbije stupio je 15. maja 2007. godine.
Jeremić je, tokom studentskih dana i početka radne karijere u Engleskoj, bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, gde je rukovodio informativnom kampanjom i uspostavljao kontakte za demokratsku opoziciju.
Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija.
Bio je angažovan kao finansijski analitičar u Deutsche Bank, zatim Dresdner Kleinwort Benson Bank u Londonu, dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperial College u Londonu.
Posle magistarskih studija iz oblasti državne administracije na Univerzitetu Harvard i demokratskih
promena u Srbiji oktobra 2000, postavljen je za savetnika ministra telekomunikacija SR Jugoslavije.
Od juna 2003. godine bio je savetnik za evroatlantska pitanja ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U februaru 2004. godine izabran je za predsednika Odbora Demokratske stranke za međunarodne odnose, a u februaru 2006. godine i za člana Glavnog odbora.
Od jula 2004. do maja 2007. godine je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Srbije.
Oženjen je, govori engleski i nemački jezik.
(agencije/MONDO)
Ukupno je glasalo 190 delegata, od kojih je jedan bio uzdržan, dok je nevažećih bilo pet glasova.
U obraćanju predstavnicima zemalja UN, prvom nakon što je izabran na prestižnu funkciju, Jeremić je istakao da taj izbor vidi kao "odavanje priznanja srpskom narodu", kojem je imao čast da više od pet godina služi kao ministar spoljnih poslova.
"Izuzetna je čast stajati danas pred vama kao izabrani predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija", rekao je.
Za prvu temu debate na otvaranju 67. zasedanja, kojim će predsedavati, Jeremić je predložio "približavanje stavova i rešavanje međunarodnih sporova mirnodopskim sredstvima".
"Imajući u vidu naša iskustva, verujem da možemo da doprinesemo sprovođenju u delo svih usaglašenih predloga, pogotovo onih koji se odnose na sprečavanje sukoba. Prilikom razmatranja ovog ključnog pitanja u septembru i kasnije, nemojmo zaboraviti da mir nije samo puko odsustvo rata", naglasio je.
Podsećajući na "dane stradanja" i "dane slave" srpskog naroda, od antifašističke borbe i osnivanja UN do bratoubilačkih ratova devedesetih, Jeremić istakao da je Srbija, "tokom poslednjih nekoliko godina, pod hrabrim rukovodstvom Borisa Tadića, svojim susedima pružila ruku prijateljstva i pomirenja".
"Iskoračili smo i ka svim drugim članicama međunarodne zajednice, uključujući i one sa kojima smo imali gorka neslaganja. Jedna bolna era danas se konačno privodi kraju. Naša država ponovo stoji pred svetom uzdignute glave-nakon što je pre svega dve decenije bila isključena iz ove porodice", rekao je Jeremić.
On je istakao privrženost Srbije očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti - prvom deklarisanom cilju Ujedinjenih nacija.
"U našoj zemlji, vlast se menja mirnim putem, i u skladu sa vladavinom prava. Srbija je demokratska država, koja osim zalaganja za očuvanje sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ostvarenja dobrobiti za svoje građane, nema druge ambicije osim da doprinese opštim interesima čovečanstva", istakao je Jeremić.
Zahvaljujući svima koji su podržali njegovu kandidaturu, Jeremić je rekao da se raduje saradnji sa svima, pre svega sa svojim protivkandidatom, ambasadorom Litvanije u UN Dalijusom Čekuolisom:
"Želeo bih da mu zahvalim na dostojanstvenoj borbi i izrazim nadu da ću tokom svog mandata moći da računam na njegovo iskustvo i mudrost."
Na kraju obraćanja, Jeremić je izrazio nadu da će zajedničkim naporima u svetskoj organizaciji biti bliži "dan kada će se zaceliti rane i otkloniti strahovi čovečanstva - i tako ostvariti težnje naroda Ujedinjenih nacija da sačuvaju buduća pokolenja od pošasti rata".
"Zaklinjem se da ću funkciju predsednika obavljati najbolje što mogu, poštujući Povelju UN. Povereni autoritet ću koristiti iskreno i uravnoteženo, poštujući pre svega jednaka prava i dostojanstvo svake države članice... Neka Božja volja bude da sledeća Skupština u istoriju ode kao Skupština mira", poručio je Jeremić.
Jeremić koji će 18. septembra preuzeti tu funkciju, predvodiće u narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.
Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu.
Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina).
Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke.
On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga.
Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime.
U Grupi istočnoevropskih zemalja su pored Srbije i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija.
U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Mađarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka.
Članice Istočnoevropske grupe zemalja takođe su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina.
Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju Afrička grupa - 54 i Azijsko-pacifička grupa 53 zemlje.
Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).
Jeremić je rođen 1975. godine u Beogradu, a na dužnost ministra spoljnih poslova Srbije stupio je 15. maja 2007. godine.
Jeremić je, tokom studentskih dana i početka radne karijere u Engleskoj, bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, gde je rukovodio informativnom kampanjom i uspostavljao kontakte za demokratsku opoziciju.
Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija.
Bio je angažovan kao finansijski analitičar u Deutsche Bank, zatim Dresdner Kleinwort Benson Bank u Londonu, dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperial College u Londonu.
Posle magistarskih studija iz oblasti državne administracije na Univerzitetu Harvard i demokratskih
promena u Srbiji oktobra 2000, postavljen je za savetnika ministra telekomunikacija SR Jugoslavije.
Od juna 2003. godine bio je savetnik za evroatlantska pitanja ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U februaru 2004. godine izabran je za predsednika Odbora Demokratske stranke za međunarodne odnose, a u februaru 2006. godine i za člana Glavnog odbora.
Od jula 2004. do maja 2007. godine je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Srbije.
Oženjen je, govori engleski i nemački jezik.
(agencije/MONDO)
