Ima li vajde od zamrzavanja zarada?

To je ocenila poreski stručnjak Milica Bisić, koja navodi da te mera za štednju nije najbolji odgovor na pretnju prevelikog javnog duga koji preti da eksplodira već ove godine, piše Politika.

Da do toga ne bi došlo potrebno je sprovesti što pre i dugoročne mere, pre svega, kroz izmenu poreskog sistema. Pri tom se tu ne misli na povećanje poreza, mada se i to predlaže, izjavila je Bisić. "Država mora ovaj problem trajno da reši kroz izmenu poreskog sistema, što ne znači direktno povećanje poreza, već potpuno drugačiji odnos prema poreskim obavezama. Pre svega da država nauči da na vreme izmiruje svoje obaveze, što do sada nije bio slučaj, jer je upravo ona generator nelikvidnosti", apeluje Bisićeva.

"Kada se govori o zamrzavanju plata i penzija treba ići ili na njihovo potpuno umanjenje, odnosno postaviti pitanje da li nam je zaista potreban toliki broj agencija i tolika administracija, a druga mogućnost je relativno smanjenje odnosno njihovo zamrzavanje", pojasnila je.

Moma Čolaković, iz PUPS-a, kaže da deli zabrinutost ekonomista upozoravaju na mogući scenario zamrzavanja ili smanjenja penzija, ali kaže da će PUPS tokom formiranja vlade potencirati upravo pitanje redovne isplate penzija.

"Ne bi bilo dobro ni da se penzije zamrzavaju, a pogotovo da se smanjuju. Zato PUPS stalno ponavlja da se ne može ići samo u reformu penzijskog sistema koji je ozbiljne promene već pretrpeo u prethodnoj vladi, nego s promenama u ekonomiji", naglašava on.

Ekonomske reforme, odnosno poboljšanje i povećanje industrijske proizvodnje, veća zaposlenost, smanjenje sive ekonomije, dovešće do većeg priliva para u budžet, a samim tim i obezbediti redovnu isplatu penzija, kategoričan je Čolaković.

Situacija bi se znatno poboljšala kada bi odnos jednog zaposlenog prema jednom penzioneru bio 2,5 prema jedan. Jedino tako bi sistem isplata penzija bio održiv.

Na pitanje da li je moguće izbeći najavljeni scenario – zamrzavanje plata i penzija i u novoj vladi, Zoran Popov, ekonomista i stručnjak za penzije, kaže da bi takva odluka bila loša, jer bi se time dodatno produbila kriza u zemlji.

"Zamrznute penzije i plate znače automatski i smanjenje tražnje. To za sobom vuče manju proizvodnju i dalje otpuštanje radnika, što će dodatno osiromašiti kasu. Održivi ekonomski rast i razvoj jedino su rešenje da se ne ponavlja scenario iz 2008. godine", kategoričan je Popov.

Nije u redu, objašnjava Popov, ni da penzije uvek budu prve na udaru štednje u javnoj potrošnji. Kada bi se smanjila korupcija u sistemu javnih nabavki i uštedelo oko 800 miliona evra, trećina iznosa, koji će ove godine država dati iz budžeta za pokrivanje manjka u kasi, PIO bi bio namiren.

Ukoliko se nova vlada odluči na kresanje izdataka to će samo dati kontraefekat, kaže on i dodaje da Srbija ne treba po svaku cenu da prihvata predloge MMF-a koji će i ako ponovo dođe u Srbiju predložiti da se ide na kresanje plata i penzija. Vlada dobro treba da promisli o posledicama takve odluke, a MMF takvu priču priča svuda u svetu. Pitanje je da li ih treba poslušati, upozorava Popov.

Iako su penzije u aprilu povećane 3,46 odsto, one su zbog pada dinara od početke godine obezvređene za oko 15 procenata, pa je pitanje kako s daljim njihovim obezvređivanjem omogućiti koliko-toliko pristojnu starost za penzionere.

Miroslav Zdravković, ekonomista, kaže da najave o zamrzavanju plata i penzija nisu spekulacije, već realnost s obzirom na to da je situacija u javnom sektoru izuzetno loša.

Jedini način da do toga ne dođe jeste da se krene s blagim povećanjem broja zaposlenih, da se poveća ekonomska aktivnost, a samim tim i poreska. Zdravković ne vidi da bi u ovakvim okolnostima Srbiji išta moglo pomoći, pa ni dolazak Međunarodnog monetarnog fonda čiji su zahtevi poznati kada je u pitanju javni sektor i dalja reforma Fonda PIO, kaže on.