Direktori: Bolji dani neće skoro

To je rezultat istraživanja koje je Unija poslodavaca Srbije sprovela tokom aprila i početkom maja, kojim su obuhvaćena 24 velika, 39 srednjih i 179 malih preduzeća koja ukupno zapošljavaju 15.976 osoba.

Pad prometa i kupovne moći građana iz meseca u mesec, nestabilnost i promene kursa dinara, dugi rokovi plaćanja (126 dana u proseku), prezaduženost kod banaka i skupi krediti, samo su neki od dominantnih problema u poslovanju koje su identifikovali i naveli poslodavci, navodi se u saopštenju UPS-a. Tu su još i visoka opterećenost zarada i brojni parafiskalni nameti i prekomerena birokratija koja opterećuje i usporava poslovanje.

Od nove vlade se očekuje da stabilizuje kurs dinara, obezbedi veća sredstva za ulaganje u proizvodnju i podršku plasmanu domaće robe i usluga u inostranstvu, ukine prekobrojne agencije, uvede elektronsku upravu, racionalizuje rad poreske uprave.

Takođe bi trebalo da se smanji opterećenja zarada i prepolovi broj parafiskalnih opterećenja, da ubrza procedure oko dobijanja gradjevinskih dozvola, da reguliše rokove plaćanja i uvede red u javnim nabavkama, pokazala je anketa.

U odgovoru na pitanje kakvi se trendovi očekuju tokom leta i jeseni, većina je naglasila da će biti zadovoljno ako ne dođe do daljeg pada prometa robe i usluga.

Povećanje prihoda očekuje 17,77 odsto anketiranih firmi, a pad prihoda 39,26 odsto preduzeća.

Isti nivo prihoda očekuje 26,86 odsto anketiranih direktora, nesolvenstost iščekuje 11,16 odsto, a stečaj 4,95 odsto.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je ukupno 66,12 odsto anketiranih navelo da očekuje isti nivo ili pad prihoda, što pokazuje da su izgledi za oporavak privrede, porast prihoda i zaposlenosti veoma mali.

Upitani koja su to rešenja i gde nova vlada može da nađe novac da popuni manjak u budžetu, privrednici su odgovorili da su to puna kontrola javnih nabavki, izjednačavanje proseka zarada u javnom sektoru sa prosekom zarada u privredi, puna kontrola sive ekonomije i rigorozna kaznena politika u cilju prevođenja u legalne tokove.

Procene menadžera u malim, srednjim i velikim preduzećima govore da bi se sa ove tri mere u budžetu uštedelo ili u njega slilo više od dve milijarde evra, što bi pokrilo manjak u budžetu i kroz nekoliko godina dovelo do pojave suficita, koji bi se opet morao usmeriti u proizvodnju i izvoz, a ne za podelu plata zaposlenima u javnom sektoru, kao što je činjeno godinama unazad, navodi se u saopštenju UPS-a.