"Podsticanje domaće potrošnje može da ima efekta na velike ekonomije, koje najveći deo te potrošnje troše na način da kupuju domaće proizvode. Kod nas to, nažalost, nije slučaj", istakao je guverner Šoškić u intervjuu Tanjugu.

 

Kako je objasnio guverner, opcije Srbije su ograničene i "ukoliko bismo se odlučili da dodatno trošimo, pre svega, dolazimo u sukob sa fiskalnim pravilima". "To bi značilo porast javnog duga, što bi, istovremeno, bilo ne samo u sukobu sa Zakonom o budžetskom sistemu, nego bi direktno, po svoj prilici, uticalo i na rast cene finansiranja našeg javnog duga. Dakle, tu je teško tražiti rešenje", precizirao je Šoškić.

 

Prema njegovim rečima, rast potrošnje u Srbiji, po pravilu, direktno utiče na rast deficita u trgovinskom bilansu, što je jedan od osnova makroekonomske neravnoteže zemlje. "Mi mnogo više uvozimo, nego što izvozimo. To mi građani, potrošači, znamo i na bazi toga kakva je srazmera domaćih i uvezenih proizvoda u trgovinama, a takođe znaju i privrednici, imajući u vidu koliko procentualno izvoze, a koliko uvoze repromaterijala i gotovih proizvoda i usluga". "Drugim rečima, taj osnovni debalans, odnosno trgovinski deficit, sa rastom potrošnje bi se u našim uslovima povećao, sa ozbiljnim posledicama po pitanju makroekonomske ravnoteže, i toga kako nas međunarodni investitori posmatraju", rekao je Šoškić.

 

"To je vrlo slično na nivou zemlje kao i na nivou pojedinca, ili preduzeća. Ne možete kontinuirano trošiti više nego što proizvodite, i ne možete stalno više uvoziti nego što izvozite. Te stvari su povezane i predstavljaju jednu vrstu uslova bez koga se ne može na dugi rok uspostaviti ravnoteža", objasnio je guverner. Pošto takve opcije, koje se predlažu u svetskim stručnim krugovima, za Srbiju nisu realna mogućnost, Šoškić je naglasio da preostaje, praktično, samo jedna putanja, "a to je da smanjimo tekuću potrošnju, da racionalno koristimo svaki dinar budžetskih sredstava, odnosno novca poreskih obveznika". "Takođe, trebalo bi da pokušamo da u strukturi naših javnih rashoda povećamo učešće za infrastrukturu, dakle, za javne investicije i time pokušamo da obezbedimo dodatni stimulans za ekonomsku aktivnost i zaposlenost, ali ne da se ide u pravcuvećih nivoa budžetskog deficita", dodao je on.

 

"Podsetiću vas, u situaciji u kojoj smo mi danas, a to je da imamo relativno niska očekivanja po pitanju privrednog rasta za ovu godinu od 0,5 odsto, ukupan nivo budžetskog deficita se automatski, i gotovo u celosti, prenosi na prirast javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod". "Prema tome, prirast javnog duga ima svoje granice i, ukoliko sami o tome ne vodimo dovoljno računa, tržište reaguje pritiscima na devizni kurs i podizanjem cene finansiranja javnog duga zemalja, ili, u krajnjem slučaju, nespremnošću investitora da uopšte ulažu u javni dug zemlje. U takvim slučajevima tržište drastično tera zemlje u reformske poteze i kada one to ne bi činile", naglasio je Šoškić.

 

"Drugim rečima, ako ne uradimo reformske korake sami, vrlo verovatno je da će nas međunarodne i domaće tržišne okolnosti, na koje smo kao zemlja veoma osetljivi, naterati da te reformske korake učinimo", zaključio je guverner NBS.