Dijaliza u inostranstvu o trošku države

Mirosavljević je rekla da bi pacijent, osiguranik Fonda, koji je na dijalizi trebalo da se javi matičnoj filijali u mestu stanovanja i navede period u kojem neće biti u Beogradu i koliko će dana provesti u inostranstvu.

Troškove dijalize snose sami pacijenti u inostranstvu, a po povratku u zemlju oni se refundiraju u visini troškova dijalize koja se plaća u Srbiji, objasnila je Mirosavljević, gostujući na TV Pink.

Po povratku u zemlju pacijenti bi trebalo najpre da se jave matičnoj filijali sa neophodnom kompletnom medicinskom dokumentacijom o usluzi koja im je pružena u inostranstvu i fiskalnim računom i obrate svom lekaru, kazala je Mirosavljević.

Podsećajući da cena dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosi više od 7.000 dinara, dok je u kućnim uslovima nešto skuplja, ona je rekla da su standardi dijalize u Srbiji na svetskom nivou i da je kapacitet u KBC u ustanovi "Dragiša Mišović" proširen sa 68 novih dijaliznih mesta.

Upitana o poražavajućem rezultatu Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, prema kojem je zdravstvo u Srbiji na poslednjem mestu u Evropi, Mirosavljević je odgovorila da je reč o istraživanjima koja su nerealna, jer se u Srbiji po stanovniku odvaja u toj oblasti 240 evra, od čega polovina odlazi za zaposlene u zdravstvu i za njihove plate.

Budžet fonda za ovu godinu je 205 milijardi dinara, od čega polovina novca odlazi za zaposlene u zdravstvu, energente, bolničke dane i kompletnu zdravstvenu zaštitu i malo novca ostaje za lečenje, rekla je Mirosavljević.

"Po glavi stanovnika imamo 125 evra", rekla je ona i dodala da je, ako se uzme u obzir ta činjenica, standard u toj oblasti izuzetno dobar.

I u Evropi se zdravstvo susreće sa krizom i u Danskoj, gde se po glavi stanovnika odvaja po 3.000 evra, opao je nivo zdravstvene zaštite, kaže Mirosavljević. "Ako nema novca, a opet imamo standarde kakve imamo, ne možemo da se svrstamo nikako na poslednje mesto", rekla je Mirosavljević.