Novi izbori u Grčkoj 17. juna

Do tada, Grčka će imati prelaznu vladu. Time se produžava politička krizu koja gura zemlju ka bankrotstvu i izlasku iz zone evra. U Grčkoj su 6. maja održani parlamentarni izbori, na kojima nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu, a svi pokušaji koji su od tada preduzeti da se formira vlada nisu uspeli.

Predsednik Državnog saveta i predsednik Vrhovnog upravnog suda Panajotis Pikramenos je imenovan za tehničkog premijera privremene prelazne vlade.

Grci drugi put za nešto više od mesec dana izlaze na birališta posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. maja i niza neuspelih pokušaja da se formira nova koaliciona vala.

Posle neuspeha višednevnih razgovora sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom o formiranju koalicione vlade, lideri tri grčke najjače političke partije su se međusobno optuživali za neuspeh pregovora.

Portparol predsednika Papuljasa juče je saopštio da su poslednji pokušaji formiranja vlade doživeli neuspeh i da će biti sazvani novi izbori, a da će u međuvremenu biti formirana prelazna vlada.

Lideri tri grčke vodeće partije nisu uspeli da postignu dogovor ni o sastavu tehničke vlade koja će vodi Grčku do izbora u junu, pa je prema grčkom Ustavu (član 37) u takvom slučaju predsednik države dužan da imenuje tehničkog premijera iz redova predsednika tri glavna suda - Vrhovnog upravnog suda, Vrhovnog gradjanskog suda i Vrhovnog krivičnog suda, odnosno Sud revizora, navodi ANA.

10 dana nakon održavanja izbora, nakon tri pokušaja da se formira vlada, Grèka opet ide na nove izbore (Foto: Tanjug)

Na osnovu rezultata izbora 6. maja konzervativna Nova demokratija je dobila 108 mesta u parlamentu, drugoplasirana levičarska SIRIZA je osvojila 52 poslanička mandata, trećeplasirani je bio PASOK sa osvojenim 41 poslaničkim mestom, desničarski "Nezavisni Grci", koji su dobili 33 mandata, i Demokratska levica, sa 19 mandata.

Razgovorima o formiranju vlade nisu prisustvovale Komunistička partija, koja je na izborima dobila 26 poslaničkih mesta, i "Zlatna zora", sa osvojenim 21 mandatom.

Partije su podeljene na pristalice i protivnike rigoroznog plana štednje, vrednog 130 milijardi evra, koji je ogorčio Grke, jer zahteva smanjenje plata, penzija i svih drugih troškova.

Najnovije ankete pokazuju da bi SIRIZA, koja se protivi planu, mogla da pobedi na novim izborima.

Dok konzervativci i socijalisti tvrde da plan štednje predstavlja poslednju mogućnost da se spreči bankrotstvo zemlje, lider SIRIZA Aleksis Cipras poručio je da ima plan, za koji evropski lideri tvrde da je neizvodljiv, a koji se svodi na to da zadrži Grčku u evrozoni, ali uz rušenje plana štednje.

Evrozona je upozorila Grčku da se pridržava uslova dogovorenih u okviru kredita za spas, jer u protivnom neće dobiti nikakva dodatna sredstva, a rizikuje i da izađe iz monetarne unije.