Kako piše "Politika", portret je nastao tokom januara 1916. godine kada je princeza Vilma Ljvov-Parlagi, ekstravagantna mađarska aristokratkinja nastanjena u Americi, inače Teslina prijateljica, nagovorila naučnika da se skrasi u fotelji neko vreme, mada on nije imao običaj da pozira umetnicima.

Naziv "Plavi portret" nastao je tako što je Tesla, kome se nije dopalo osvetljenje u princezinom ateljeu, napravio sopstveni svetlosni aranžman i odlučio da pozira pod svetlošću jakih svetiljki, filtriranoj kroz plavo staklo.

Portret je prodat tek posle princezine smrti, na aukciji održanoj 1924. godine, otkada se gubi iz vidokruga javnosti. Sudbina portreta dugo je predstavljala misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo, piše "Politika".

Da istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner pre dve godine nije malo duže osmatrao "Portret muškarca" u zbirci Ludviga Nisena, i na njoj prepoznao lik Nikole Tesle, čuvena slika bi i dalje bila daleko od očiju javnosti. Jer, Nordsi muzej u nemačkom gradiću Husumu, na samoj granici s Danskom, nije baš masovno posećen.

Baš u ovom muzeju 29. marta zakazano je otvaranje izložbe "Mit, moći i princeza portretista, Plavi portret Nikole Tesle", gde će se na centralnom mestu naći slika s likom čuvenog izumitelja.