Rasprodaja imovine na brzinu

Posle ostavke direktora ATP Vojvodine Mirka Vučinića, pre tri nedelje odbor poverilaca koji rukovodi najvećim stečajem u Pokrajini na mesto vršioca dužnosti imenovao je Bojana Škrbića, 30-godišnjaka, čije dosadašnje radno iskustvo nije poznato javnosti.

Vučinića je na mesto direktora imenovala Skupština poverilaca, kada je donosila odluku da se taj stečaj nastavi kroz reorganizaciju. Prema planu koji je usvojen, trebalo je da se najveći deo potraživanja izmiri posle presude u sporu koji ATP Vojvodina vodi protiv Grada za nadoknadu štete nastale zbog neispunjenog ugovora.

Presuda u tom postupku očekuje se ovih dana, a procena poverilaca, na osnovu završenog veštačenja, bila je da će taj iznos namiriti sve dugove.

Ukoliko nešto od obaveza ostane „nepokriveno“, predviđeno je da se deo objekata u vlasništvu firme prodaju, ali tek od 2013. godine.

Međutim, odbor poverilaca koji čine predstavnici tri banke na čijem je čelu Kredit agrikoli, naložio je direktoru da oglasi prodaju.

Istovremeno, advokat ATP Vojvodine je po nalogu odbora poverilaca povukao zahtev tadašnjeg direktora da se veštačenjem utvrdi ukupna šteta naneta firmi zbog toga što novoizgrađena autobuska stanica nije proradila jer grad nije ispunio svoj deo ugovora.

Umesto toga, prvostepena odluka suda, koja se očekuje naredne nedelje, biće zasnovana samo na veštačenju koje je obuhvatilo štetu nanetu poslovanju autobuske stanice.

Prema procenama, ukoliko sud prihvati to veštačenje, mogao bi da odluči da grad plati između 14 i 15 miliona evra, što bi velikim delom pokrilo potraživanja banaka, ali ne i ostalih poverilaca među kojima je i više od 400 bivših radnika. Ukupna dugovanja ATP Vojvodine priznata u stečaju su oko 24 miliona evra.

Iz prepiske koju je Vučinić imao sa advokatom i sa odborom poverilaca, a u koju je Danas imao uvid, bivši direktor je upozorio da ti potezi nisu saglasni sa planom reorganizacije.

To nije uvaženo, i on je podneo ostavku. U Privrednom sudu u Novom Sadu, pred kojim se vodi i stečaj ATP Vojvodine i spor za utvrđivanje štete, tvrde za Danas da sudije u oba spora nemaju obavezu da upozore stranke na posledice.

„To nije zakonska obaveza stečajnog sudije. Radi se o suverenom ovlašćenju stečajnog upravnika i takvu odluku donosi u skladu sa zakonskim ovlašćenjima sa krajnjim ciljem najbolje zaštite poverilaca. Dakle, u ovom smislu stečajni upravnik za svoj rad odgovara pre svega poveriocima, a za slučaj da se njihovi interesi ne štite na odgovarajući način ili da iz njihovih postupaka i radnji nastane neka šteta on za nju odgovara svojom ličnom imovinom“, kažu u Privrednom sudu.

U sudu dodaju da je plan reorganizacije „akt koji ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena“.

U odgovoru se ističe i da je pitanje realizovanja plana, nastalih posledica usled toga, kao i eventualno nepostupanje po tom dokumentu, nešto što se tiče poslovodnog i nadzornog organa.

„Sud niti može niti treba da se meša u pitanja koja se tiču praktične realizacije plana dok god neko od zainteresovanih lica ne podnese sudu obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Tek tada sud preuzima ponovo svoju procesnu ulogu jednog organa stečajnog postupka“ naveo je sud u odgovoru i objasnio da je „to pitanje za poverioce i njihove organe“.

Poverioci međutim nisu bili voljni da daju informacije iako se Danas pozvao na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i podsetio da u tom predmetu postoji javni interes, jer je deo kapitala ATP Vojvodine u posedu države, a čitav slučaj je EU u martovskoj Rezoluciji izdvojila među prvih pet najznačajnijih sa liste od 24 sporne privatizacije i visoke korupcije.

„Imajući u vidu da je sudski proces u toku i da je u završnoj fazi, Kredit agrikole Srbija ne bi želela da daje bilo kakve izjave u vezi sa ovim slučajem“. Informaciju o dosadašnjem radnom iskustvu uskratio je i novi direktor ATP Vojvodine.

Danas, međutim ima saznanja da Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu ispituje slučaj ATP Vojvodine, a zbog sumnje da su po međusobnom dogovoru, odustajanjem od utvrđivanja ukupne štete, namerno oštetili stečajnu masu, prema nepotvrđenim informacijama na razgovor su pozvani i članovi odbora poverilaca i stečajni upravnik.

Reč je o postupku koji je inicirala prijava koju je Republičkom javnom tužilaštvu podneo bivši vlasnik a sada umešač u ovom predmetu Ilija Dević.

RJT je tu krivičnu prijavu, podnetu krajem marta ove godine, posle Rezolucije EU, prosledilo Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Sudbina više od dvadeset drugih krivičnih prijava koje je Dević od 2007. godine slao na niz nadležnih adresa, od republičkog javnog tužioca i UBPOK-a, do Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, još nije poznata.

Zbog nepostupanja po tim prijavama, za koje se ni danas ne zna da li su odbačene ili su ušle u proceduru, Dević se obratio i Državnom veću tužilaca, od koga je primio informaciju da je kompletan predmet, sa prijavama prosleđen republičkom javnom tužiocu.

Preciznije, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac je u svojstvu predsednika Državnog veća tužilaca predstavku prosledila sama sebi.