Parlament, pa parlament. Svi samo to obilaze. Kao da u Bukureštu nema ništa drugo da se vidi, grmeo je taksista na lošem engleskom jeziku vozeći me prema zgradi parlamenta glavnog grada Rumunije, ne želeći ni da čuje moje ‘’opravdanje’’ da tamo idem kako bih video i prošetao se po trgu gde će Bon Jovi sledećeg dana održati koncert, a da me obilazak zgrade Skupštine uopšte ne zanima.
Taksista je u stilu svojih beogradskih kolega (ipak je i Bukurešt na Balkanu) nastavio da „melje’’ po svome. „Pa jel’ znate vi da je Čaušesku srušio pet blokova zgrada i raselio ljude da bi napravio tu ogromnu zgradu? Nemate pojma! Ona je po površini veća od Pentagona, ali je za razliku od američkog pandana potpuno beskorisna. Tamo sede samo budale“.
Njegovu besedu je prekinula buka kola hitne pomoći koja su sa uključenim rotacionim svetlima pokušala da se, idući u suprotnom smeru, provuku kroz jednosmernu ulicu. To im je polazilo za rukom sve dok nisu stigli do mog taksiste, koji ih je odmah kroz otvoren prozor počastio salvom psovki, nateravši ih da se u rikverc vrate sve do prve raskrsnice.
„Već 60 godina živim u Bukureštu, 28 godina radim kao taksista, a nikada nisam video hitnu pomoć ili policiju bez uključenih rotacionih svetala i sirene. Bezobrazluk. Samo zloupotrebljavaju službena vozila“. Nisam želeo da ulazim u raspravu i pokušam da mu objasnim kako sam se na Vračaru, u Ulici Vele Nigrinove, samo dan ranije morao skloniti policijskom autu bez uključene sirene i rotacije, čiji me je vozač propisno ispsovao što sam uopšte ušao u ulicu i vozio dozvoljenim smerom.
Od taksiste u Bukureštu saznao sam i da je niz kanala kojima je ispreplitan grad (a koji leti i ne mirišu naročito lepo) ustvari propali pokušaj Čaušeskog da tok Dunava veštački skrene i sprovede ga do prestonice. „Priroda se ipak nije dala ukrotiti kao ljudi“, dodao je. Od njega sam saznao i da je vožnja taksijem basnoslovno jeftina, jer je Trajan Basesku, dok je bio gradonačelnik, počeo da ih po subvencijama tretira podjednako kao sve ostale vidove javnog prevoza. Vožnja koja bi po kilometraži bila pandan onoj od aerodroma Nikola Tesla do centra Beograda košta oko 10 rona (lej se sada zove RON – romanian neu) što mu dođe oko dva evra. Saznao sam i to da je ‘’prosečna plata od 600 evra mala za preživljavanje’’, ali i da se auto put Temišvar-Bukurešt-Konstanca gradi već dve decenije. Vožnja taksijem kroz Bukurešt malo košta, a nezaboravan je doživljaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
