Otmica u Štrpcima 16 godina kasnije

Na spomen-obeležju istaknut je natpis "Ko u Srbiji zaboravi 27. februar 1993. godine i stanicu Štrpce, odustaće od budućnosti". Građane Srbije i Crne Gore oteli su iz voza pripadnici paravojske Republike Srpske. Još nije poznato gde se nalaze njihovi posmrtni ostaci. Od 30 osumnjičenih sudilo se samo jednom.

Voz koji je 27. februara 1993. iz Beograda krenuo ka Baru, u železničkoj stanici Štrpce dočekala je grupa vojnika iz Republike Srpske. Predvođeni sada haškim optuženikom Milanom Lukićem, iz voza su izveli 19 državljana Srbije - 18 Muslimana i jednog Hrvata.

Prema optužnici, otete putnike su odveli u selo Prelovo kod Višegrada. Tamo su ih u jednoj osnovnoj školi pretukli i oteli im novac. Potom su ih vezane žicom ubacili u kamion i odvezli ka Višegradu, gde su ubijeni u garaži jedne od spaljenih seoskih kuća.

Nail Kajević, brat ubijenog Nijazima, kaže da se o tom zločinu predugo ćutalo i da mu nije jasno zašto se Milanu Lukiću, koji je bio uhapšen, nije sudilo za taj zločin.

"Država se mora jasno opredeliti da li će Milan Lukić i njegova bratija biti uzor i junaci ili će se okrenuti prema nečemu što su ljudski kvaliteti, ljubavi i suživotu", kaže on.

"Znamo da je ovo multietnička sredina, da traži više razumevanja nego što traže jednonacionalne sredine, ali iako je ovo Balkan, tražimo da se ovo jednom pokrene", kaže on.

Od oko 30 osumnjičenih za taj zločin, do danas se sudilo samo jednom - Nebojši Ranisavljeviću, koga je 2002. u Viši sud u Bijelom polju, u Crnoj Gori, osudio na 15 godina zatvora.

Većina ubijenih bili su iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice. Još nije poznato gde se nalaze njihovi posmrtni ostaci.

"Tamna stranica istorije Srbije"

Otkrivanju spomenika prisustvovao je Jan Sabo, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. "Moramo naći hrabrosti da se sami promenimo jer, ako nema hrabrosti, već smo unapred odustali", rekao je on.

"I zato je teško govoriti u ovakvim trenucima o toleranciji i oproštaju, ali za početak pokušajmo biti više ljubazni nego prinuđeni, blaži ali ne slabiji, jači ali ne osvetnički nastrojeni", kazao je on.

"Pokušajmo dati oproštaj jer kada dajemo onda i dobijamo. Dobijamo ono što nam je najviše znači i nedostaje - spokoj i mir", rekao je Sabo.

"Moramo se stalno podsećati da ne bi zaboravili kako se i na teritoriji Srbije vodio rat i činili zločini 90-ih godina prošlog veka", rekao je potpredsednik Sandžačke demokratske partije Meho Omerović.

"Zločinačka politika i prema građanima sopstvene države samo zato što nisu Srbi je jedna od najtamnijih stranica u istoriji Srbije", rekao je on.

"Nadam se da tekst ‘Ko u ovoj zemlji zaboravi…’ na ovom spomeniku predstavlja početak vraćanja duga koji država ima prema žrtvama i porodicama, ali i suočavanja sa istinom da su se u Srbiji činili ratni žločini, iako to mnogi i danas negiraju", rekao je Omerović.

Zamenik predsednika opštine Dobro Lazarević primio je porodice stradalih putnika i uručio im novčanu pomoć.

"Opština Prijepolje će konačno danas otkriti spomen obeležje, u znak sećanja i da otrgnemo naše nedužne, stradale žrtve od zaborava, u znak poštovanja", rekao je on.

"Tamo ćemo se sastajati svake godine ovoga datuma i evocirati uspomene na njih. Naša je želja da se ovi zločini više nikada ne ponove i da niko od naših sugrađana i građana naše države ne bude ove sudbine", rekao je on.

"Suđenje u Crnoj Gori i Srbiji"

Pravni zastupnik porodica oštećenih i predsednik Crnogorskog komiteta pravnika za ljudska prava Velija Murić kaze za B92 da se za taj zločin do sada sudilo samo jednom od učesnika u otmici.

"Ono što taj zločin i to neslavno vreme posebno karakteriše jesu činjenice da je u izvršenju zločina učestvovalo 30-ak naoružanih ljudi, koje je predvodio haški optuženik Milan Lukić, da je suđeno Nebojši Ranisavljeviću – samo jednom iz te grupe, da se haškom optužnicom Milanu Lukiću ne stavlja na teret taj zločin i da je praktično na taj događaj u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori stavljena tačka", kaže on.

Murić za B92 kaže da porodice ubijenih, bez obzira što je od zločina prošlo 16 godina, i dalje traže da se Milanu Lukiću, državljaninu Bosne i Hercegovine, sudi u Crnoj Gori.

"Još ’96. godine, po odluci ondašnjeg saveznog suda, Crna Gora je zasnovala svoju mesnu nadležnost za suđenje u tom slučaju", kaže on.
"Tražiće takođe od tužioca za ratne zločine države Srbije da tom slučaju posveti dužnu pažnju, jer mu se zemljom i dalje nekažnjeno šeta oko 30 izvršilaca zločina", kaže on.

Ombudsman: I dalje uznemirava

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da se taj zločin ne sme zaboraviti. "Događaj od pre 16 godina uznemirio je i danas uznemirava građane Srbije i naravno najviše pogađa članove porodice žrtava".

"Svestan činjenice da je zaborav najgora osveta, pozdravljam podizanje spomenika žrtvama otmice iz 1993. godine, iskreno se nadajući da će on biti trajna opomena kakvom zlu vodi etnička mržnja", poručio je Janković u pisanoj izjavi.

"Verujem da će ovaj čin doprineti oživljavanju i jačanju međuetničkog poverenja, što je od izuzetnog značaja i vrednosti", naglasio je on.

LDP: Otkriti punu istinu o umešanosti

Nevladine organizacije iz Srbije koje se bave zaštitom ljudskih prava pozvale su srpske vlasti Srbije da se na dan otmice oglase i javno obavežu da će otvoriti istragu i protiv drugih počinilaca tog strašnog zločina.

I Liberalno-demokratska partija uputila je poziv državnim institucijama da utvrde sve okolnosti tragičnog događaja.

Ta stranka osuđuje nedostatak želje države i pravosudnih organa u finaliziranju sprovođenja kompletne istrage o tom slučaju i traži da se "otkrije puna istina o ulozi i umešanosti bivših čelnika vlasti".

U saopštenju LDP-a navodi se da za umešanost nosioca vlasti postoje dokazi izneti tokom suđenja Nebojši Ranisavljeviću, jednom od počinilaca.

Stranka navodi da su drugi vinovnici otmice još uvek na slobodi i da nije poznato ni gde se nalaze posmrtni ostaci nastradalih.

LDP smatra da je porodicama žrtava nephodno dodeliti pravičnu i adekvatnu naknadu, kao i da ta tragedija mora postati briga i odgovornost države, navedeno je u saopštenju.