Pušači se ne predaju

PROGNALI su ih iz radnih prostorija i kafana, zakonom obznanili prohibiciju duvanskog dima, pretvorili u sektu unezverenih koja na brzaka uvlači dimove za vreme „dozvoljenih“ pauza.

Zadžabe, tvrd orah su pušači. Znaju da ubijaju sami sebe, i da truju svoju okolinu, i da smanjuju produktivnost na poslu, ali ne obaziru se na to.

Prema poslednjem izveštaju, objavljenom u Singapuru pre nekoliko dana prilikom promocije četvrtog izdanja knjige „Duvanski atlas“, u poslednjih deset godina prodaja duvana u svetu je porasla za 16,5 odsto, što je otprilike oko 800 milijardi cigareta više svake godine.

Dim sopstvene cigarete svakodnevno udiše skoro 20 odsto svetske populacije - oko 800 miliona muškaraca i 200 miliona žena čini „bratstvo po dimu“. Ako ništa drugo, dok ste pušač ne morate se bojati samoće.

Duvan se sadi u 124 zemlje širom sveta, na 3,8 miliona hektara. Kina je vodeće ime u ovoj industriji sa 43 odsto celokupne svetske proizvodnje duvanskog lista. Ne može im se prigovoriti da truju druge, a sebe štede. Jer, oni su prvi i po broju pušača na planeti. Njihov udeo je 38 odsto.

Podaci koji su objavljeni u poslednjem izdanju „Duvanskog atlasa“ su zastrašujući - tokom prošle godine duvan je bio kriv za smrt skoro šest miliona ljudi, i to mahom onih iz slabo ili potpuno nerazvijenih zemalja. Još gore je ispred nas: do 2030. godine oko osam miliona ljudi će godišnje umirati samo zato što su pušači.

Ako bi iko trebalo da brine, onda su to Čileanci, jer ova zemlja ima najviši procenat pušača među tinejdžerima - 40 odsto onih između 13 i 15 godina uvlače duvanski dim. Tek neznatno bolji su mladi iz Papua Nove Gvineje i Češke.

Budućnost je, kažu u „Duvanskom atlasu“, što se pušača tiče, šarolika. S jedne strane, mnoge zemlje će još više povećati restrikcije svake vrste kada je duvan u pitanju, zabrana pušenja se već sada u SAD i Australiji sa zatvorenih širi i na otvorene prostore (kao što su stadioni i trgovi), cene paklica će i dalje rasti, pa su očekivanja da će se broj novih duvanskih zavisnika smanjivati.

ODVIKAVANjE OD CIGARETA U SEDAM KORAKA

Srbi se ne razlikuju mnogo od ostatka sveta kad je pušenje u pitanju. I ovde bi mnogi želeli da se odreknu cigareta, što zbog stalnih priča o štetnosti duvana, što zbog „viška“ para koje bi se time dobile.

U anketi Ministarstva zdravlja svaki drugi pušač je odgovorio da želi da „batali“ cigarete. Mnogi od njih su to i pokušali u nekom od 29 preventivnih centara u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

U Preventivnom centru Doma zdravlja „Zemun“ od 2005. godine rade po programu „Sedam koraka do slobode“.

- Sedam lekara specijalista učestvuju u ovom projektu, a mesečno imamo jednu ili dve grupe od po 10 polaznika - objašnjava Vesna Todorović, lekar Savetovališta za odvikavanje od pušenja. - Interesovanje je u poslednje vreme veće i visok je procenat onih koji ostave cigarete, ali ima i dosta onih koji posustanu i vrate se staroj navici. Mi smo srećni zbog svakog pacijenta koji se trajno reši ove zavisnosti. Nekada je uspeh i kada nam dođe osoba koja je dnevno pušila 70 cigareta, pa uspe bar da smanji taj broj na sedam.

Dr Ika Pešić, iz Instituta za plućne bolesti, kaže da nijedna metoda ne može biti uspešna ako čovek nema jaku želju.

- Motivi za „bacanje“ cigarete su razni, ali je jedan od najjačih Zakon o izloženosti duvanskom dimu - smatra dr Pešić. - Ljudi se nelagodno osećaju zato što moraju da traže mesto gde će zapaliti cigaretu. Važan faktor je i pritisak porodice, a naročito dece koja insistiraju da roditelji prestanu da puše.

Od posledica pušenja u Srbiji umre 15 odsto ukupnog broja umrlih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti.

(Z. R.)