Od 500 limenki može se napraviti jedan bicikl

Recikliraj“, u okviru tradicionalnog Ski festivala, gde su ljubitelji rekreacije svih uzrasta, zajedno sa ekolozima, prikupljali limenke, učili o reciklaži ali i učestvovali u igrama poput nadvlačenja konopca ili ubacivanja limenki u koš.

Jezdimir Marsenić, generalni sekretar Asocijacije „Sport za sve“, kaže za Danas da je saradnja sa ekolozima počela prošle godine, „na obostrano zadovoljstvo“, jer se na taj način povećava ekološka svest građana i promoviše potreba za rekreacijom.

– Prema zapadnim standardima, sport se deli na elitni i sport za sve, odnosno na ono što nije reprezentativni i isključivo takmičarski deo. To je kod nas gotovo zaboravljena disciplina. Rekreacijom se retko ko bavi. Mediji se bave isključivo elitnim sportom, a osim rezultata, zanimljive su im ekcesne situacije, tuče ili ko je sa kim od sportista u vezi – kaže Marsenić, dodajući da je suština rekreacije – sport u funkciji zdravlja.

– Mi ne nudimo ekcesne situacije, ali se trudimo da organizujemo događaje koji će animirati ljude da se bave sportom. Osim Dana izazova, koji se održava poslednje srede u maju, već dvadeset godina organizujemo zimski Ski festival na Kopaoniku. Međunarodni olimpijski komitet je u dva navrata bio njegov pokrovitelj – navodi Marsenović.

Ovogodišnji Ski festival okupio je učesnike iz više zemalja u regionu. Organizovano su došla kulturno-umetnička društva i rekreativci iz Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore i Srbije.

U sopstvenoj „režiji“ na Ski festivalu je bilo i 170 Mađara, mahom dvadesetogodišnjaka, koji su se okupili putem – Fejsbuka.

– Prvi put smo u Srbiji i lepo nam je ovde. Zašto baš Kopaonik? Cene nisu visoke, a čuli smo i da su kod vas najlepše devojke – rekli su nam veseli gosti, dok su se spremali za spust na jednoj od skijaških staza sa Pančićevog vrha.

Rekreativce je poslužilo vreme. Visina snega bila je oko metar, a sunce je sijalo sve vreme trajanja festivala. Uprkos temperaturi od 9 stepeni, delovalo je kao da je preko 20, pa su mnogi šetali u majicama i sunčali se.

Dušan Mitić, šef katedre Rekreacija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, ukazao je na činjenicu da se u Srbiji gradi sve veći broj sportskih terena i sala, a da se deca sve manje bave rekreacijom.

– I mališani koji se bave sportom, to čine u „čips okruženju“. Roditelji ih dovezu na trening, sačekaju nakon njega, a čim stignu kući, deca sednu za kompjuter i uz grickalice igraju igrice ili vreme provode na Fejsbuku. Takva rekreacija nema efekta – ukazao je Mitić, dodajući da školski sistem mora da se promeni kako bi se deca animirala za bavljenje sportom i igrom u prirodi.

Pored takmičarskog programa i nadmetanja u skijanju, nadvlačenju konopca i igranju fudbala na snegu, u okviru Ski festivala organizovana je akcija čišćenja Kopaonika od limenki, zabavno-rekreativno takmičenje „Koš za čistiji Kop“ i edukativni deo o značaju reciklaže limenki i drugih materijala

Jelena Kiš, menadžerka Riken fonda, naglasila je da Kopaonik nije samo najveći ski-centar u Srbiji, već i nacionalni park „o čemu svi posetioci moraju da vode računa“.

– Limenke se u velikoj meri koriste u turističkim i sportskim centrima, kao što je Kopaonik. Nažalost, bacaju se na sve strane i zagađuju životnu sredinu. Limenke su jedini otpad koji se u potpunosti može reciklirati. Manje je poznato da se reciklažom samo jedne limenke uštedi dovoljno energije za dva sata rada računara, a od 500 recikliranih limenki može se napraviti čitav jedan bicikl – ukazala je Kiš.

S obzirom na to da u Srbiji u potpunosti još nije uspostavljen sistem reciklaže, niti su ljudi upoznati na koji način mogu da odlažu otpad i recikliraju, Riken je otvorio posebnu info liniju gde zainteresovani mogu da dobiju odgovore na sva pitanja.

– Najčešća su: „Koliko košta kilogram limenki?“ i „Koliko limenki stane u kilogram?“. Kilogram limenki za reciklažu košta 100 dinara, a u kilogram obično stane 65 praznih limenki – odgovara Jelena Kiš. Naglašava da je saradnja sa Rikenom, fondom za povraćaj i reciklažu limenki, na dobrovoljnoj bazi, ali da se na njihove pozive najčešće odazivaju škole.

– Ne postoji škola koja se nije uključila u neku od naših akcija i raduje podatak da su mališani spremni da sakupljaju limenke u svom okruženju i da uče o značaju zaštite životne sredine. S druge strane, najslabiji odziv imamo na mestima gde se limenke najviše i konzumiraju, a to su kafići i restorani. Nadamo se da će u budućnosti biti bolje, a intenzivniju kampanju u tom smeru pokrećemo upravo na Kopaoniku – istakla je Kiš.

A da je potrebno podići ekološku svest najbolje ilustruje činjenica da je na Pančićevom vrhu, sa kojeg se pogled pruža na čitavu Srbiji ali i zemlje u okruženju, prostranstvo snežne beline kvarila slika razbacanih praznih limenki.