Posle spasavanja Grčke, treba spašavati grčke banke

Objavljeno: 08.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

U Grčkoj se užurbano odvijaju pripreme za oprost dela državnog duga. Vlada u Atini se nada da će spremnost na odricanje od svojih potraživanja izraziti mnogi privatni poverioci. Jedna od analiza koju je uradio Moodys pokazuje međutim, da veći deo duga grčke drže upravo grčke banke, i da će pristajanjem na zamenu obveznica, bankarski sistem grčke praktično izgubiti čitav vlastiti kapital.

Ministri finansija članica evrozone već će u petak (9.3.) u telefonskoj konferenciji povući prve bilanse planiranog restrukturiranja duga. U četvrtak (8.3.) naveče u Atini će biti zaključen "popis dobrovoljaca" na koji se mogu upisati banke, osiguranja i fondovi koji pristaju da se odreknu dela grčkog duga.

Grčko Ministarstvo finansija se proteklih dana pismeno obratilo svima koji posjeduju grčke državne obveznice i ponudilo im zamjenu starih obveznica za nove. To konkretno znači da će dosadašnja obveznica vredna 100 evra biti zamenjena za više novih vrednosnih papira ukupne vrednosti od 46,50 evra. Istovremeno će se produžiti rok za otplatu duga i do 30 godina, i to uz niže kamate. Teoretski bi gubitak ulagača sve u svemu mogao da iznosi više od 70 odsto. Kako bi se ta nepovoljna zamena obveznica učinila nešto atraktivnijom, odlučeno je da će za 15 odsto novih obveznica garantovati Evropski fond za zaštitu evra EFSF.

Magična granica od 60 odsto

U noći između četvrtka i petka grčka vlada napraviće obračun i izračunati da li se za oprost duga prijavio dovoljan broj poverilaca. Ako se prijavi njih 60 odsto, onda bi prema grčkom pravu ostali bili prisiljeni na učestvovanje u otpisu dela duga. Kreditorima koji oklevaju ministar finansija Evangelos Venizelos je zapretio da će u slučaju prisilnog odricanja od dela potraživanja dobiti lošije uslove, što znači veći gubitak. Idealno bi bilo učestvovanje više od 90 odsto poverilaca, jer bi se tada oprost dugova deklarisao kao "dobrovoljan".

Ako se prijavi manje od 60 odsto kreditora, onda će to značiti propast čitavog projekta restrukturiranja. Prema procenama Instituta za međunarodne finansije, u tom slučaju bi mogao da usledi bankrot Grčke koji bi izazvao troškove od 1.000 milijardi evra. U jednom internom izveštaju Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke polazi se od toga da od "dobrovoljnog" oprosta duga neće biti ništa. Ipak Olli Rehn, evropski poverenik za ekonomske i monetarne poslove, je optimističan:

- Prema informacijama kojima raspolažemo, restrukturiranje duga bi trebalo da protekne bez problema, jer je to za privatni sektor finansijski zanimljivo.

Zamena obveznica tokom vikenda

Nemačka Kreditna ustanova za obnovu učestvovaće u opraštanju dugova, isto kao i velike nemačke banke. Ipak, najveći deo grčkih obveznica poseduju grčke banke i domaći penzioni fondovi i zdravstvenog osiguranja. Najveće grčke banke su najavile da će otpisati deo duga, ali kod drugih poverilaca to još nije sigurno. Ako se u petak (9.3.) prijavi dovoljan broj kreditora, zamena državnih obveznica će se obaviti tokom vikenda. Tako da bi proces restrukturiranja duga bio okončan do početka novog berzanskog dana u ponedeljak. Cilj je smanjivanje grčkih državnih zaduženja sa sadašnjih 350 milijardi na nekih 240 milijardi evra.

Banka mogu oproste dugove, ali time potpisuju svoju smrtnu presudu

A u ponedeljak (12.3.) će se sastati ministri finansija članica evrozone i ponovo raspravljati o Grčkoj. Jer, da bi preživele oprost duga, grčke banke trebaju sveži novac, u obliku novoga kredita od EFSF-a. U jednoj analizi bonitetne agencije Moddy's stoji da će grčki bankarski sistем odricanjem od dela potraživanja praktičно izgubiti čitav vlastiti kapital. Ta agencija procenjuje da je grčkim bankama za ponovno oživljavanje potrebno oko 40 milijardi evra. Dakle, nakon oprosta duga sledi spašavanje banaka. Teško je predvideti kako će na sve to reagоvati berze i finansijska tržišta. Vrednost novih grčkih obveznica i deonica banaka mogla bi se idućeg ponedeljka naći pod velikim pritiskom.

27.08.2012