Desničarski ekstremista Anders Bering Brejvik danas je formalno optužen za "akt terorizma" i "ubistva s predumišljajem", za napade u kojima je prošle godine u Norveškoj ubijeno 77 ljudi.
Maksimalna kazna za ta dela je 21 godina zatvora ili produženje kazne, koje se odnosi za zatvorenike koji se smatraju opasnim po okolinu, pod uslovom da ne bude proglašen nesposobnim za služenje kazne, u kom slučaju bi bio smešten u psihijatrijsku ustanovu.
Optužnica je Brejviku pročitana u zatvoru nedaleko od Osla, gde očekuje početak suđenja 16. aprila.
"Bio je potpuno miran", kazao je Tore Jo Nilsen, jedan od policajaca koji su mu dostavili optužnicu.
Brejvik je 22. jula 2011. ubio 77 ljudi, pošto je najpre podmetnuo bombu u blizini zgrade norveške vlade u Oslu, a potom je na ostrvu Utoja, nedaleko od Osla, nasumično pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista.
Tek kada suđenje bude završeno, sudije će se izjasniti o tome da li Brejvik treba ili ne da odgovara krivično i tome kako će biti kažnjen za svoja dela.
Brejvik je tokom saslušanja potvrdio da je učinio sve što mu se stavlja na teret, ali je odbio da prizna krivicu, a svoj čin je objasnio željom da se bori protiv širenja islama i multikulturalizma u Evropi.
(Beta)
Optužnica je Brejviku pročitana u zatvoru nedaleko od Osla, gde očekuje početak suđenja 16. aprila.
"Bio je potpuno miran", kazao je Tore Jo Nilsen, jedan od policajaca koji su mu dostavili optužnicu.
Brejvik je 22. jula 2011. ubio 77 ljudi, pošto je najpre podmetnuo bombu u blizini zgrade norveške vlade u Oslu, a potom je na ostrvu Utoja, nedaleko od Osla, nasumično pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista.
Tek kada suđenje bude završeno, sudije će se izjasniti o tome da li Brejvik treba ili ne da odgovara krivično i tome kako će biti kažnjen za svoja dela.
Brejvik je tokom saslušanja potvrdio da je učinio sve što mu se stavlja na teret, ali je odbio da prizna krivicu, a svoj čin je objasnio željom da se bori protiv širenja islama i multikulturalizma u Evropi.
(Beta)
