Pobeda Putina neupitna uprkos nepravilnostima

Lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski je osvojio 6,23 odsto glasova, a Sergej Mironov 3,85 odsto. Saopšteno je da je na izbore izašlo oko 65,3 odsto građana. Čurov je potvrdio navode pojedinih opozicionih partija da su sa izbornih mesta izbacivani posmatrači i članovi izbornih komisija. Prema njegovim rečima, takvih slučajeva je bilo 143, od stotine hiljada, „što je mnogo manje nego na parlamentarnim izborima“.

– Od više stotina hiljada posmatrača i članova lokalnih izbornih komisija, udaljeno je 66 članova komisija sa pravom glasa, što je mnogo manje nego na izborima 4. decembra. Od više od 300.000 posmatrača, udaljeno je 77 – naveo je Čurov. Zamenik šefa CIK Stanislav Vavilov saopštio je da je na dan izbora komisija dobila 178 prijava kršenja izbornih propisa.

Putin je pobedio u svim regiona Rusije, a iznenađenje je Mihail Prohorov koji je na trećem mestu na celoj teritoriji, a na drugom u Moskvi i Sankt Peterburgu. Rezultati se u Moskvi razlikuju od rezultata izbora u celoj Rusiji. Putina je podržalo manje od polovine birača (47,22 odsto), a za Prohorova je glasao svaki peti Moskovljanin (20,29 odsto). Putin je pobedu proglasio na mitingu u nedelju uveče u centru Moskve, poručivši da Rusiji niko ništa ne može da nametne spolja i optužio deo opozicije da želi da rasturi državu.

Lider komunista Genadij Zjuganov saopštio je da neće priznati rezultate izbora, optuživši vlast za masovno kršenje izbornih propisa i lažiranje rezultata. Kandidati Vladimir Žirinovski i Sergej Mironov Putinu su čestitali pobedu i izrazili spremnost za saradnju. Prohorov je rekao da nema nameru da uđe u vladu, ako mu to Putin bude predložio i da će osnovati svoju partiju.

Pokret „Za poštene izbore“ smatra da izbori nisu bili slobodni i da su nelegitimni. „Njih je sprovela ista izborna komisija koja je naše glasove krala 4. decembra (na parlamentarnim izborima). Nisu dozvolili nezavisnim kandidatima da se kandiduju, a svi centralni mediji su radili za Putina“, saopštio je pokret.

Posmatrači OEBS-a ocenili su da izbori nisu bili fer. Mada su kandidati mogli da sprovode predizbornu kampanju bez prepreka, uslovi su bili na strani jednog od kandidata, premijera Vladimira Putina, izjavio je šef misije Parlamentarne skupštine OEBS u Moskvi Tini Koks. Izbori su bili nepošteni, bez obzira na inovacije u biračkom sistemu, izjavio je koordinator misije evropskih posmatrača Tonino Picula. On je ocenio da je ozbiljnih problema bilo od početka.

– Suština izbora je da njihov rezultat treba da bude nejasan. To nije slučaj sa ruskim izborima. Nedostajala je realna trka, a zloupotreba vladinim resursima obezbedila je da je pobednik ranije bio poznat – kazao je Picula.

Posmatrači OEBS su negativno ocenili i proces prebrojavanja glasova zbog kršenja procedure, na oko trećini glasačkih mesta gde su prisustvovali. Koks je, međutim, ocenio da su predsednički izbori protekli bolje nego decembarski parlamentarni, i da posmatrači „vide napredak“.

Nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele izjavio je da Nemačka želi da ojača „strateško partnerstvo“ sa Rusijom. „Rusija jeste i ostaće partner od centralne važnosti za Nemačku i Evropu“, navodi se u saopštenju nemačkog ministra. „Iz tog razloga želimo da nastavimo i produbimo strateško partnerstvo sa Rusijom“. Dodao je da Nemačka želi da „radi sa predsednikom Putinom na konstruktivan način i u atmosferi poverenja“. Portparol Angele Merkel najavio je da će nemačka kancelarka pozvati telefonom Putina da mu lično čestita na uspehu na izborima i istakao da su Nemačka i Rusija „strateški partneri“ i da se međunarodni problemi moraju rešavati zajedno sa Rusijom.

Kineski predsednik Hu Đintao čestitao je Putinu na izbornom „uspehu“ uz ocenu da su se „izbori uspešno održali“, ali i da je to „unutrašnja stvar Rusije“. „Sa Vladimirom Putinom… kinesko-ruski odnosi nastaviće da se razvijaju u narednih 10 godina“, ocenjuje u komentaru kineska agencija Sinhua.

Francusko ministarstvo inostranih poslova „upoznato je sa izbornim rezultatima na kojima je već u prvom krugu očiglednu pobedu odneo Vladimir Putin“. U saopštenju se dodaje da ministarstvo osim toga, proučava „preliminarni izveštaj“ misije OEBS o izbornom procesu. Portparol britanskog premijera Dejvida Kamerona ocenio je rezultate predsedničkih izbora u Rusiji „odlučujućim“ uprkos „problemima“ o kojima govori izveštaj misije OEBS.

– EU je upoznata sa preliminarnim rezultatima – izjavila je portparol Maja Kocijančič ističući da Brisel „deli zabrinutost međunarodnih posmatrača“ na osnovu izveštaja posmatračke misije OEBS koja je nadgledala izbore u Rusiji.

Bivši predsednik SSSR Mihail Gorbačov ocenio je da prioritetni zadatak za Putina kao predsednika mora biti usavršavanje političkog sistema.

– Ušli smo u neki ćorsokak, iz njega treba izaći. Za donošenje velikih odluka, potrebno je da radi Državna duma, sudovi, svi instrumenti demokratije. Narodu to treba. Potrebna je obnova – rekao je Gorbačov Itar-Tasu.

Politikolozi u Moskvi smatraju da su predsednički izbori bili pošteniji nego parlamentarni, ali procenjuju da će uskoro u zemlji početi masovni protesti. Analitičar Aleksej Zudin kazao je da je vanparlamentarna opozicija od samog početka ukazivala da je za nju neprihvatljiva Putinova pobeda.

Generalni direktor Centra političkih informacija Aleksej Muhin, ocenio je da nema idealno čistih izbora, i da su predsednički bili pošteniji od parlamentarnih. Muhin je ocenio da je ruska opozicija podeljena, da će se jedan deo dogovarati sa vlašću, a drugi će pogoršavati odnose.

Dekan Fakulteta političkih nauka Mark Urnov ne vidi razliku između parlamentarnih i predsedničkih izbora, navodeći da su izborna pravila kršena na isti način. Urnov procenjuje da će se ulice „tresti od akcija protesta“.

Tadić: Gradimo odnose

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je juče Vladimiru Putinu ponovni izbor za predsednika Rusije. „Čestitam Vam pobedu i želim da istaknem da naše dve države i u budućnosti treba da razvijaju ekonomske i trgovinske odnose na najbolji mogući način“, naveo je Tadić u čestitki. „Srbiju i Rusiju povezuju vekovni prijateljski odnosi. Naše veze su istorijske i duhovne, a gradimo odnose za budućnost na bazi obostranih interesa i uzajamne koristi za naše narode“, naveo je Tadić i naglasio da je uvek imao odličnu saradnju sa predsednikom Putinom. On je podsetio da će Srbija i Rusija potpisati sporazum o strateškom partnerstvu što će biti novi doprinos saradnji dve zemlje.

Broz bez primedbi

Nezavisni međunarodni posmatrači koji su se oglasili na dan izbora, nisu imali primedbe na račun izbornog procesa, prenosi B92. Među ovim posmatračima, kako je navedeno, bio je i Josip Joška Broz iz Srbije.

Medvedev traži preispitivanje presude Hodorkovskom

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev zatražio je juče od državnog tužioca da preispita „osnovanost“ presude bivšem naftnom magnatu Mihailu Hodorkovskom koji izdržava kaznu zatvora, saopšteno je iz Kremlja. Medvedev je naložio državnom tužiocu Juriju Čajki da do „1. aprila analizira legitimnost i osnovanost presuda“ protiv 32 osobe među kojima su Hodorkovski i njegovi saradnik Platon Lebedev koji izdržavaju kaznu od 13 godina zatvora. Odlazeći predsednik je time izašao u susret zahtevu opozicije koja je 20. februara Medvedevu predala listu osoba koje smatra političkim zatvorenicima. Oslobađanje političkih zatvorenika bio je jedan od zahteva na protestima opozicije u Moskvi posle parlamentarnih izbora 4. decembra.

Privedeno oko 250 ljudi posle protesta opozicije

Moskva – U Moskvi je sinoć posle protesta opozicije zbog rezultata predsedničkih izbora privedeno oko 250 ljudi, navodi Interfaks, pozivajući se na izvore u policiji. Nakon završetka mitinga, kojem je prisustvovalo oko 20.000 ljudi, policija je žestoko rasturila grupu od nekoliko stotina demonstranata koji su ostali na trgu. Među privedenima su i organizatori protesta „Za poštene izbore“, Sergej Udaljcov, Ilja Jašin i Aleksej Navaljni. Učesnici protesta prethodno su ocenili da su parlamentarni i predsednički izbori u Rusiji bili nelegitimni, poručivši tokom mitinga da će nastaviti mirna okupljanja, sve do ispunjenja njihovih zahteva – „kompleksnih političkih reformi, i vanrednih parlamentarnih i predsedničkih izbora“. Beta