Tužilac: Dokazana Šešeljeva krivica

Tužilac Matijas Markusen rekao je da su dokazi tokom suđenja pokazali da je Šešelj odgovoran za proterivanje "desetina hiljada" i ubistvo 905 Hrvata i Muslimana, kao i za nezakonito pritvaranje, mučenje, prebijanje i seksualno zlostavljanje stotina drugih, uništavanje naselja i verskih objekata i pljačku.

Ti zločini počinjeni su, po rečima tužioca, u opštinama Vukovar, Zvornik, širem području Sarajeva, Mostaru, Nevesinju i vojvođanskom selu Hrtkovci, u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo stvaranje ujedinjene srpske države na teritorijama BiH i Hrvatske.

"Optuženi je fizički počinio zločine u Vukovaru i Hrtkovcima, a odgovoran je i za zlodela koje su srpske snage, uključujući i šešeljevce, počinile u drugim opštinama", kazao je tužilac Markusen.

Dobrovoljci Srpske radikalne stranke, koje je Šešelj "regrutovao, organizovao i kontrolisao", počinile su, kako je podvukao zastupnik optužbe, neke od "najdivljačkijih" zločina u svim navedenim opštinama, gde su važili za najbrutalnije. Šešelj je, takođe, zločine "podsticao, pomagao i podržavao".

"Dokazi bez sumnje potvrđuju da je Šešelj bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu stvaranja separatne srpske države koji je trajao od avgusta 1991. kada su srpske snage počele masovnu kampanju progona nesrpskog stanovništva" u Hrvatskoj, a zatim i u BiH, naglasio je Markusen.

Kao druge članove udruženog zločinačkog poduhvata, naveo je Slobodana Miloševića, generale JNA Veljka Kadijevića i Blagoja Adžića, zvaničnike SDB Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića, lidere Srba u Hrvatskoj i BiH Milana Babića, Milana Martića i Radovana Karadžića, zatim Željka Ražnatovića Arkana, Radmila Bogdanovića i druge.

"Zločini nad nesrbima počinjeni su zbog toga što su Šešelj idrugi učesnici bili ujedinjeni u nameri da stvore ujedinjenu srpsku državu", koju je Šešelj nazivao Velika Srbija, a čije je stvaranje činilo osnovu njegove ideologije, podvukao je tužilac Markusen.

Kao ilustraciju, on je prikazao mapu Velike Srbije koju je objavio istoimeni list Šešeljeve partije. Na toj mapi, BiH, Crna Gora, Makedonija, Srbija i veliki deo Hrvatske s granicom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ulaze u Veliku Srbiju.

Istovremeno, kako je kazao tužilac, Šešelj je obnovio četničku tradiciju kao sredstvo za ostvarivanje tog cilja, zbog kojeg je ostavio po strani i politička i ideološka neslaganja koja je imao sa saučesnicima.

Optuženi je vodio i "žestoku, neprekidnu propagandu" protiv nesrba, "ponižavajući ih" i dehumanizujući u javnim nastupima. Hrvate je nazivao ustašama, a bosanske Muslimane islamskim ekstremistima, okrivljujući ih za zločine nad Srbima iz Drugog svetskog rata.

Tužilac Markusen naznačio je da je Šešelj "zagovarao slepu osvetu za zločine iz Drugog svetskog rata".

Podsećajući da je na današnji dan pre 20 godina Šešelj zapretio da će "Bosnom poteći reke krvi", ako bude proglašena njena nezavisnost, Markusen je rekao da se to i dogodilo sutradan, 6. marta 1992. kada je Bosna proglasila nezavisnost, kao što se prethodno dogodilo posle proglašenja nezavisnosti Hrvatske.

"Pre dvadeset godina, optuženi je pozvao na zločine protiv nesrba, kako bi njegova četnička vizija velike Srbije mogla biti ostvarena", podvukao je tužilac Markusen.

Kao primer tih zločina, naveo je da su u okolini Zvornika, "četnici" ubili oko 80 Muslimana koje su prethodno zlostavljali i tukli u Domu kulture u selu Drinjača. Streljanje je preživeo 22-godišnji mladić, kome su stradali otac i tri brata. Taj zločin on je opisao na suđenju Šešelju.

Tužilac Markusen u nastavku završne reči govori o nastanku udruženog zločinačkog poduhvata stvaranja Velike Srbije i individualnim ulogama njegovih učesnika.

Završni argumenti tužilaštva trebalo bi da potraju i u utorak i u sredu, ali je tužilac Markusen najavio da neće iskoristiti svih 10 sati. Šešelj, koji se brani sam, svoju završnu reč izložiće iduće nedelje, od 12. do 15. marta.

Šešelj je optužen za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti.

Optužnica ga tereti i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.

U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.

U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka - pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.

Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupak je u toku.

Od prošle godine, Šešelj ima zdravstvenih tegoba, od kojih je najozbiljnija nepravilan ritam srca.

Šešelju je 6. januara pozlilo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, a posle ukazane hitne pomoći bio je prebačen u bolnicu u Lajdenu, gde mu je 12. januara ugrađen, kako je rekao, "unutrašnji defibrilator", odnosno aparat za regulisanje srčanog ritma.