Bojović dve godine nije viđao porodicu

LUKA Bojović, iz predostrožnosti, gotovo se dve godine nije viđao sa ženom i decom, koji su živeli u selu u blizini Benidorma u Španiji. Koliko su članovi ove grupe bili spretni u skrivanju, govori i to što je španska policija tokom dvadeset meseci nekoliko puta pokušavala da prati članove bande za koje je smatrala da će ih odvesti do Luke, ali su oni spretnim manevrima uvek uspevali da ih se "otresu".

Agentima koji su razvijali mrežu u koju je posle dvadeset meseci upornog praćenja, snimanja i prisluškivanja najzad upao srpski kriminalac, nije bilo teško da nađu polaznu tačku - adresu Lukine žene i dece. Španski mediji prenose priče iz policijskih izvora da su oni bez ikakvog skrivanja i pod svojim pravim imenima vodili sasvim normalne živote nedaleko od Benidorma. Deca su odlični đaci, dobri sportisti, a porodica potpuno integrisana u život zajednice. Niko od komšija nije ni slutio da je ova porodica za primer pod prismotrom najsposobnijih agenata Španije.

Policija nije imala mnogo sreće sa ovim tragom. Luka Bojović dobro je znao da bi porodica mogla da bude najslabija karika u njegovom skrivanju. Zato tokom svih dvadeset meseci, koliko je prismotra trajala, nijednom nije prišao kući u kojoj su živeli njegova deca i supruga, niti se sa njima nalazio na drugim mestima. Ili je u tome bio toliko vešt da ga policajci nisu primetili.

Mreža koju je postavio šef specijalne jedinice Serafin Kastro ipak se širila. Na osnovu podataka srpske policije, Španci su uspeli da pronađu i identifikuju neke od članova Bojovićeve grupe. I oni su stavljeni pod prismotru. Pratili su ih i fotografisali. Nadali su se da će ih neko od njih odvesti do vođe, ali su se brojni pokušaji da ih prate završavali neuspehom. Grupa nikada nije izneverila stroga i detaljna pravila bezbednosti. Nikada nisu koristili privatne automobile, već su se uvek vozili taksijem. Stalno su menjali raspored zakazanih sastanaka i dogovore. Uvek bi se vozili nekoliko krugova oko bloka pre nego što dođu na dogovoreno mesto i nikada se nisu kretali duže od 100 metara ako nisu apsolutno sigurni da im niko nije za petama. Ovakve mere opreza čuvale su ih mesecima. Sve do prošle nedelje.

Krenuli su za njim. Mijanović je na aerodromu uzeo taksi do centra Madrida. Ručao je u "Hard rok kafeu", tik uz zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova. Odatle je otišao na železničku stanicu i uhvatio voz do Valensije. Tamo je opet uzeo taksi i otišao do stana u kojem se našao sa Sinišom Petrićem. Odatle su otišli do stana u ulici Nino Bravo, gde su proveli noć. Sutradan, oko 15.30 izašli su iz stana. Odvojeno, jedan pa drugi. A onda se pojavila treća osoba - na glavi je imala šešir i naočare. Ponovo su se sreli u restoranu u centru grada. Tamo je bio i Vladimir Milisavljević. Više nije bilo sumnje - ispod naočara i kape bio je Luka Bojović.

Sačekali su da završe ručak i da se gužva u restoranu smanji, a onda je osam agenata ušetalo u restoran.

- Ustani, Luka - rekao je jedan od njih, a osoblje restorana zaledilo se u strahu da je reč o obračunu bandi.

Uskoro, sve je bilo jasno. Posle kratke gungule i malo vike na srpskom jeziku, sva četvorica imali su lisice na rukama.

SINIŠA PETRIĆ OSUMNJIČEN I ZA RATNI ZLOČIN

Petriću se izgubio trag 2003. godine, a pretkrivični postupak za ovaj zločin pokrenulo je Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo. Pretkrivičnim postupkom obuhvaćen je i tadašnji ministar pravde Dragoljub Janković. Poternica srpskog Interpola po kojoj je uhapšen u Španiji raspisana je zbog odsluženja kazne od 15 godina zatvora, pošto je izdržao manje od pet godina.

Petrić je osuđen na smrtnu kaznu u Srbiji, kao pripadnik kriminalne grupe Marinka Magde, zbog ubistva tročlane porodice, 1994. godine. Kazna mu je, međutim, preinačena na 15 godina zatvora, posle čega je poslat na izdržavanje u požarevački zatvor Zabela. Odatle je sa još 11 osuđenika za najteža krivična dela 1999. godine prebačen u zatvor Dubrava kod Istoka na Kosovu i Metohiji, a kako se sumnja, s njima je u kosovski zatvor stiglo i oružje. Tužilaštvo ispituje sumnje da su ubistvo albanskih zatvorenika počinili pošto im je u zamenu bila obećana sloboda. *****
KAKVE JE SVE PODATKE O LUKI BOJOVIĆU USPELA DA PRIKUPI ISTRAŽIVAČKA ORGANIZACIJA OCCRP
TUKAO I U ZOOLOŠKOM VRTU

REPUTACIJU žestokog momka Luka Bojović počeo je da gradi još devedesetih godina. Do sada, Bojović je osuđivan četiri puta - tri puta zbog nedozvoljenog držanja oružja i jednom zbog napada na čuvara u zatvoru. Svaki put uslovno. Policijske prijave, optužnice i presude protiv njega sakupila je i na svom sajtu objavila istraživačka mreža OCCRP.