Kako kažu, dok su pre 2000. to radili državni organi, danas gotovo svako svakog može da prisluškuje, a preko kompjuterskih sistema i da upućuje poruke i pozive u njihovo ime.
Verovatno jedini slučaj kada su nečije sumnje i javno potvrđene bio je krajem aprila 2004. kada su pripadnici Bezbednosno-informativne agencije uklonili tri prislušna uređaja iz kuće Vuka Draškovića, predsednika SPO, piše dnevnik Danas.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da nijedan političar nije podneo žalbu zbog prisluškivanja, ali da u neformalnim razgovorima često izražavaju sumnju da su predmet prisluškivanja.
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, kaže da je do 2000. bio prisluškivan, a da nema saznanja da li je s tim nastavljeno i nakon demokratskih promena.
"Pre 2000. bila je praksa prisluškivanja političara. To je radio MUP i to se nije ni krilo. Na osnovu toga nastali su i dosijei. Jednom prilikom otkrio sam uređaj za prisluškivanje koji je bio postavljen u mojoj kući, u kaminu, preko kojeg je mogao da se čuje i snimi svaki telefonski i drugi razgovor u mom domu", rekao je Mićunović.
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, kaže da ne zna da li je bio prisluškivan, "niti ga to interesuje“.
"Kada sam bio na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije, početkom 2001. jedan čovek mi je prijateljski rekao da se moj telefon prisluškuje. Nisam obraćao pažnju, ali pretpostavljam da je bio u pravu, jer su nakon demokratskih promena ostale neke stare strukture u vlasti", naveo je Ljajić.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, tvrdi da ga prisluškuju redovno i to godinama unazad, kao i da su dvojica "prisluškivača“ identifikovana.
"Tako je i došlo do napada ispred moje zgrade, jer znaju kuda se krećem. Često u telefonu čujem eho, a događa se da ljudi dobijaju poruke koje sam im navodno ja slao. Pretpostavljam da se to radi preko kompjuterskog sistema. Jedan privatnik se izvinjavao što mi se nije javio nakon 16 poruka u kojima sam navodno tražio da me hitno pozove", rekao je Ilić.
Dodao je da je više puta o tome obavestio policiju, a da je Tužilaštvo do sada pokrenulo dve krivične prijave, jer je ušlo u trag nekim ljudima koji su to radili.
Fantomske poruke koje je navodno on slao nisu bile upućene samo političkim protivnicima, već i njegovoj supruzi, pa je zbog toga, kako kaže, bilo "konfuzije“ i u porodici.
Šabić smatra da sa stanovišta ljudskih prava, eventualnom prisluškivanju političara ne treba pridavati veći značaj u odnosu na prisluškivanje takozvanih "običnih“ građana, kao i da problem prisluškivanja zaslužuje veću pažnju od one koju ima.
"U savremenim uslovima i sa savremenim sredstvima taj problem se ne sme simplifikovati svođenjem na eventualne aktivnosti službi bezbednosti. Prosto, prisluškivanje je moguća aktivnost raznoraznih subjekata, od privatnog sektora bezbednosti, preko stranačkih struktura, pa do privrednih subjekata i pojedinaca. Više puta sam upozoravao da se u našoj zemlji promet uređaja za tajno praćenje, lociranje i prisluškivanje vrši praktično bez kontrole, da se mogu kupiti čak i preko malih oglasa", naveo je Šabić.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR