Pusić: Samo dogovor briše tužbe

TO što možemo da se međusobno razumemo, treba da koristimo kao olakšavajuću, a ne kao otežavajuću okolnost, ističe, u razgovoru za ”Novosti”, ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić, koja u utorak dolazi u posetu Beogradu.

Nova šefica hrvatske diplomatije naglašava, takođe, da dve zemlje treba da budu u stanju da se same dogovore oko otvorenih pitanja koja stoje među njima, kao i da je vreme da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

* Najavili ste da će vaša prva poseta posle Brisela biti Beogradu. Očekujete li da se već ovom prilikom reše neke važne stvari koje opterećuju odnose dvaju suseda?

- Dolazim u Beograd zato što su odnosi u regionu važni. Reč je o sastanku regionalne inicijative. To je multilateralni sastanak, ali ujedno i prilika za razgovor sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem. Imamo najavu da ćemo se sresti i s predsednikom Borisom Tadićem.

* Hrvatska ima rok do avgusta da odgovori na srpsku kontratužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Rešenje je istovremeno povlačenje obe tužbe. Mislite li da je neko poravnanje moguće?

- Videćemo. Zavisi od toga da li smo kao dve zemlje u stanju da rešimo neke od otvorenih pitanja koje imamo. Ako smo u stanju da pronađemo način da rešimo pitanja optuženih i osumnjičenih za ratne zločine, opljačkanih umetničkih vrednosti i ljudi koji se još vode kao nestali, onda, po mom mišljenju, ima smisla na dnevni red staviti pitanje tužbi. Ako to nismo u stanju, onda to pitanje nema smisla ni stavljati na dnevni red.

* Predsednik Josipović je izašao s predlogom o mešovitim komisijama između Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, za ispitivanje zločina. Može li to da profunkcioniše?

- Već neko vreme govorimo o tome. U nekim domenima već se nešto i radilo. Saradnja između državnih tužilaštava je funkcionisala u početnim oblicima. To treba formalizovati, ako smo to, kao dve države, u stanju. Kao što znate, za tango je potrebno dvoje.

* Hrvatska je na referendumu podržala proces evropskih integracija. Hoćete li, i kako, konkretno pomoći Srbiji na njenom putu u EU?

- Apsolutno ćemo pomoći Srbiji. Ne samo političari, nego i društva u celini u regionu, vremenom su došli do spoznaje da je vrlo teško u našoj regiji postići stabilnost u jednoj zemlji bez stabilnosti za sve. Hrvatska sigurno nije najnaprednija od članica EU što se tiče reformi, ali mislim da ima apsolutno najkorisnije iskustvo, za Srbiju i za svoje susede. Finci ili Danci su, verovatno, u reformama otišli dalje, ali mi imamo najkorisnije primere, zato jer smo pošli iz vrlo sličnih uslova i zato jer smo se susretali sa vrlo sličnim poteškoćama, preprekama, problemima i potrebama za reforme. Pa čak i tamo gde smo loše radili, naše iskustvo je dobro, da bi drugi izbegli greške koje smo mi pravili. Dosta smo dugo u procesu približivanja EU - deset godina, a pregovarali smo šest.

* Pomoći ćete Srbiji da bi ona uštedela vreme?

- Naravno. Imamo, osim toga, još jednu veliku prednost koju do sada nismo baš previše koristili, a to je da hrvatski jezik, kao i srpski, bosanski, crnogorski, razume, otprilike, dvadeset miliona ljudi. Sigurno da će, kad dođe do konačnih službenih dokumenata, svako prevoditi na svoj jezik, ali radne verzije su potpuno iskoristive. Englezi i Amerikanci imaju engleski jezik, koji mogu da koristite u celom svetu, i imaju ogromne prednosti u tom pogledu. Mi nemamo jezike koje može da razume ceo svet, ali možemo se razumeti između sebe, unutar regije. Može se međusobno razumeti svakako više ljudi nego što ih živi u bilo kojoj zemlji. I to treba da koristimo, ne kao otežavajuću, već kao olakšavajuću okolnost.

* Najavljuje se velika pauza u prijemu u EU posle Hrvatske. Kako, na osnovu vašeg iskustva, izdržati tolike godine iskušenja i uslovljavanja, kada Srbiju tek očekuje status kandidata?

- To vreme je za Hrvatsku bilo, a za Srbiju i sve ostale zemlje u regionu će biti, razdoblje ne samo približavanja Evropskoj uniji. Taj period se zove ”pregovori”, ali de fakto je to u prvom redu izgradnja države i institucija. Tek onda idu pregovori. Pod nekim opštim kišobranom pregovora o članstvu, naše zemlje u regionu, grade svoje države. Hrvatska danas ima institucije i procedure koje nije imala pre deset, pet, a neke, čak, ni pre dve godine. Sve da nema nikakve Evropske unije, trebalo bi da svaka zemlja to vreme iskoristi.

* Hoće li, i treba li, Srbija da dobije status kandidata za članstvo u EU krajem ovog meseca?

- Treba! Naše iskustvo je da su uvek bile korisne pozitivne političke poruke u kombinaciji s visokim kriterijumima u samom procesu. Nama su uvek postavljali visoke kriterijume, ali nismo uvek dobijali pozitivne političke poruke. Dobijali smo raznolike, a iz ličnog iskustva mislim da status kandidata šalje pozitivnu političku poruku. Znam da postoje određeni uslovi. Mi smo pregovarali o 35 poglavlja, svako s uslovljenošću. Svugde smo ih imali. Uvek postoje neki uslovi koji se, dakle, očekuju da Srbija ostvari. Nadam se da je zaista moguće da ih ona ispuni, i to na vreme, jer mislim da je i za Srbiju, a i za sve ostale, dobro da može da dobije status kandidata.

* U Srbiji će uskoro izbori. Ko bi vam bio najprikladniji sagovornik u razvijanju regionalnih odnosa?

- Na to pitanje ne mogu da dam odgovor! Nadam se da ćemo, ko god bude izabran, moći da sarađujemo.