Privrženi ideji da štednja sama po sebi ne može rešiti dužničku krizu, evropski lideri na jučerašnjem samitu u Briselu usaglasili su načine za pružanje pomoći dugom opterećenim, „sklerotičnim“ državama Evropske unije da postignu ekonomski rast.
U nacrtu koji je procurio u javnost pre samita poziva se na „učvršćivanje saradnje i otvaranje novih radnih mesta“ i ukazuje da su evropski lideri priznali da mere štednje, kao što su one u Italiji i Grčkoj, rizikuju recesiju i dalje srozavanje ionako slabih ekonomija.
Učesnici samita su razgovarali o dugoročnim strukturalnim reformama i boljem korišćenju subvencija EU izbegavajući na sve načine da spomenu jednu jedinu stvar kako ne bi poremetili ton samita – fiskalne stimulanse iz Nemačke, nespornog „gazde“ sadašnje evrozone.
Nacrt postignutog sporazuma poziva na novi „fiskalni ugovor“ EU za koji se po kuloarima priča da ima za cilj da ocrni kejnzijansku ekonomiju. Nacrtom je predviđeno kažnjavanje članica evrozone koje su prekoračile deficit i nivoe dozvoljenog zaduživanja. Za jedan deo stručne javnosti nova retorika koja zagovara rast je prazna priča pa čak i cinična, dok s druge strane ima i onih koji smatraju da predstavlja prekretnicu u psihološkom smislu. „Mislim da je ovo važna promena, naročito kada je reč o Nemačkoj ali i drugim državama od faze gde se sve vrtelo oko fiskalne ravnoteže i konsolidacije ka složenijem pristupu ekonomskoj situaciji“, rekao je za Njujork tajms Nikola Veron, iz ekonomskog istraživačkog instituta Brojgel u Briselu. Diplomatske rasprave, kako prenosi Bi-Bi-Si, biće nastavljene oko toga koliki uticaj će imati zemlje koje nisu članice evrozone u novoj institucionalnoj strukturi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
