Bezmalo 60 odsto građana Niša dalo je, prinudno ili dobrovoljno, mito državnim ili gradskim službenicima. Od tog broja čak je 37,7 odsto bilo primorano da to učini, a 21,4 odsto mito je dalo dobrovoljno, rezultat je istraživanja niške nevladine organizacije Lider.
Sondiranje je sprovedeno početkom januara na uzorku od 1.536 građana, među kojima je bilo i zaposlenih u 11 gradskih preduzeća i ustanova. Istraživanje je realizovano uz značajnu podršku sindikata, koji su ukazivali na moguće slučajeve korupcije u svojim sredinama.
– Rezultati istraživanja su šokantni i potvrđuju postojanje korupcije u ogromnim razmerama. Oni pokazuju da su građani rezignirani jer čak 82,44 odsto smatra da ih je korupcija sprečila u ostvarenju nekih ciljeva. Pri tom, mnogi su odgovorili da se protiv ove pojave u Nišu i Srbiji ne može dobiti bitka. Na anketno pitanje šta biste predložili kao moguće načine suzbijanja korupcije, bilo je i odgovora da bi trebalo primeniti šerijatski zakon ili giljotinu – kaže Ana Micić, član Upravnog odbora Lidera.
Ona kaže da je ohrabrujuće što 60 odsto ispitanika smatra da je korupciju moguće smanjiti kroz podizanje svesti i edukaciju. Još više Nišlija, čak 85,34 odsto, veruje da bi u tome značajno pomogli kol-centri ili kancelarije gde bi se građani obraćali radi prijave korupcije. Zbog toga je Lider inicirao osnivanje antikorupcijskih komisija u svim državnim, javnim i privatnim preduzećima. Prva antikorupcijska komisija već je osnovana u Kliničkom centru Niš uz podršku sindikata Nezavisnost i sindikata lekara i farmaceuta. Ovoj komisiji pacijenti će moći da prijave slučajeve korupcije, a ostaće anonimni sve dok se ne dokaže krivica zdravstvenog radnika koji je tražio mito.
Prva krivična prijava
U Lideru su najavili da će podneti prijavu i tražiti da se ispita slučaj jednog zaposlenog u JKP Naisus, koji je radio sa diplomom Instituta Ekoman iz Lapljeg Sela na Kosovu i Metohiji, koju ne priznaje Ministarstvo prosvete Republike Srbije. On je u Ekomanu stekao zvanje diplomiranog eko-novinara, na Odseku duhovne ekologije, a do 6. septembra 2011. radio je na mestu saradnika direktora sa sedmim stepenom stručne spreme. U Naisusu pak kažu da je sve bilo po zakonu i da je diploma Instituta Ekoman bila priznata na osnovu zaključka Vlade iz 2008. godine. Naknadnom proverom u 2011. godini utvrđeno je da Ekoman nema dozvolu za rad u skladu sa zakonom i samim tim nema status visokoškolske ustanove, pa je zaposleni u skladu sa pravilnikom preduzeća raspoređen na mesto šefa službe protokola, na kojem može raditi i sa diplomom IV stepena stručne spreme koju poseduje, rekli su u Informativnoj službi Naisusa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
