Izabel Iper: Još idem ka cilju

- Snimila sam veliki broj filmova, ali su uspomene sa snimanja “Seoba” veoma žive. Igrala sam Dafinu Isakovič, pamtim rad sa Aleksandrom Sašom Petrovićem veoma dobro: bilo je lako, tako je sa svim velikim rediteljima jer oni ipak znaju šta žele. Saša je bio vizionar.

* Da li ste na kraju bili zadovoljni rezultatom?

- Filmom da, međutim, onim što se dešavalo kasnije, nisam. Jednostavno, francuska, a ni publika širom Evrope, “Seobe” nije videla u bioskopima. Televizijski film je prikazivan u Srbiji. Neko je blokirao distribuciju “Seoba”, a do danas, meni nije potpuno jasno kako i zašto se to dogodilo. U svakom slučaju, neko se ogrešio o Miloša Crnjanskog, velikog pisca, i o reditelja Sašu Petrovića.

* Da li je bilo teško “uploviti” u priču o prekretnici srpske istorije?

- Uvek je teško ući u takav film, ali niko nije unapred rekao da ovaj posao treba da bude lak. Sve je, međutim, išlo po planu, mada je teško bilo snimanje po močvarama, vetru i hladnoći, jahati konja po takvom vremenu. Ali, rezultat je bio vredan, univerzalan film.

- Razgovaraću sa Emirom Kusturicom o jednoj ideji, reč je o filmu o dve gospođe Bovari. Sada je to ideja, da li će se ostvariti, možda ćemo znati do kraja festivala.

* Šta ćete reći mladim rediteljima na radionici posle projekcije Šabrolove “Gospođe Bovari”?

- Reći ću im da je sa Šabrolom bilo lako raditi, jer on nije želeo da idealizuje likove, već je od glumaca tražio da stvore istinsko ljudsko biće, kompleksno i potpuno, sa sopstvenim senkama i dilemama.

* U SAD evropske filmove, uglavnom smatraju dekadentnim. Evropljani za američke često kažu da su plitki. Zašto se javlja ovakvo razgraničenje?

- Moje iskustvo je potpuno drugačije. Ako neko voli filmsku umetnost, njemu nije do ovakvih razgraničenja. Ako film nije umetnost, onda je to nešto drugo.

* Rođeni ste u Parizu, kao peto dete u porodici. Da li ste zadovoljni putem koji ste do sada prešli?

- Nisam onoliko koliko neki drugi ljudi mogu da budu. Jednostavno nikada nisam zadovoljna postignutim. Da jesam, nestalo bi motiva da radim dalje. Svi ciljevi nisu ostvareni.

* Kada ne radite, šta vas ispunjava? Kako izgleda vaša svakodnevica?

- Volim male, obične stvari: svoju porodicu, šetnje ulicom, bioskop. Ispunjena sam kao umetnik, jednako kao i kada sam u ulozi posmatrača. Jednostavno, vreme za promišljanje je uvek pravo, bez obzira na to da li ste na poslu ili kod kuće. Ipak, najviše volim - kada ne radim ništa.

DŽOLIJEVA NIJE DOŠLA

Odmotao se prvi dan “Kustendorfa”, kao sa filmske trake. Prvo su helikopterom, jedan za drugim, u Drvengrad sleteli glumačka diva Izabel Iper, južnokorejski reditelj Kim Ki Duk, hroničar Velike jabuke Ejbel Ferara, tu je kanski selektor Tjeri Fremo, glumica Lejla Hatami...

Anđelina Džoli nije došla na Kustendorf, jer - nije bila pozvana. Međutim, možda će doći u Beograd da promoviše svoj film o Bošnjacima žrtvama i Srbima koje je videla kao zločince.

- Nikada je ne bih ni pozvao ovde. Jednostavno to je tip glumaca koji se bave propagandom, a to nije umetnički interesantno. Ako dođe u Beograd, ja odoh u Južnu Ameriku jer tamo imam nekog posla... - rekao je Kusturica.