"ASNS će tražiti od partije koju budemo podržali na izborima dva poslanička mandata u Narodnoj skupštini. Sa te dve 'sindikalne stolice' u parlamentu, glas radnika bi bio jači. Do sada smo razgovarali sa LDP i DS, s kojim i ove nedelje nastavljamo dijalog. Očekuju nas sastanci s naprednjacima i SPS. Oni koji prihvate našu ruku, mogu da računaju na 100.000 sigurnih glasova", tvrdi u izjavi za Danas Ranka Savić, predsednica ASNS.
Savićeva ističe da Ministarstvo za rad i socijalnu politiku takođe mora da pripadne sindikatima. Kako kaže, kao što je logično da na čelu ministarstava finansija i ekonomije dolaze ekonomisti, tako treba da se radničkim i socijalnim temama bave oni koji ih najbolje poznaju, a to su ljudi iz sindikata.
Na primedbu da je aktuelni ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić sindikatima već ponudio svoj resor, predsednica ASNS kaže da njen sindikat i nema baš dobro iskustvo sa Ljajićem, protiv čijeg ministarstva je i podneta tužba zbog osporavanja reprezentativnosti ASNS. To je i jedan od razloga zbog čega ovaj sindikat ne planira razgovore o koaliciji sa Ljajićevom SDPS.
Samostalni sindikat pregovara
Za razliku od ASNS, Savez samostalnih sindikata, prema rečima predsednika Ljubisava Orbovića, planira razgovore o predizbornim koalicijama sa Rasimom Ljajićem, ali i sa DS, SNS i SPS. Orbović podseća da je do sada razgovarao sa SNS, LDP i URS, ali o prevazilaženju svetske ekonomske krize.
Razgovori koje ćemo 23. januara otvoriti sa DS sadržaće naše osnovne uslove za stvaranje predizbornih koalicija. Insistiramo da plate u Srbiji više ne budu najniže u regionu, da standard građana mora biti veći, ali ćemo insistirati i na vraćanju srednjeg sloja stanovništva, koji je u godinama krize gotovo nestao, kaže Orbović za Danas.
On upozorava na to da nema više mesta radničkom "blanko poverenju“ partijama i da će Samostalni sindikat, koji broji oko pola miliona članova, zahtevati da dobije "kontrolnu funkciju“, gde su jedna od mogućnosti i poslanička mesta u Skupštini Srbije.
U intervjuu za Novosti, Orbović, međutim kaže da sindikat ipak nije voljan da uđe u politiku.
Danas nemate socijalno-demokratskih opcija. U Srbiji imamo neoliberalni sistem koji stalno govori o tome kako su radnici lenji i neobrazovani, a traže puno prava. Neprestano nas porede sa inostranstvom, ali zaboravljaju kolike su tamo zarade. I još su za ukidanje prava koja su zagarantovana zakonom, kaže Orbović.
Na pitanje kako će birati eventualne partnere, on kaže da je pitanje da li će ih birati, a u slučaju da se to ipak desi, gledaće koji su zajednički ciljevi, bez obzira na to kako se zove partija.
"Nas ne interesuju ni položaji, ni beneficije, iako se taj zaključak mnogima više puta nametao. Ulaskom u politiku izgubili bismo, eventualno, tu nit čistote koju predstavlja sindikalna borba, jer bismo mnogima dali prostora da nas lakše napadaju. S druge strane, ne vidim kako da zaštitimo prava radnika ukoliko nemamo priliku da nešto i odlučujemo. A pravi bi uspeh bio da uspemo makar da zadržimo njihova postojeća prava, jer je to sve teže. Vidite koliki su pritisci Američke komore i stranih investitora u traženju smanjenja radničkih prava. A upravo oni finansiraju sve političke partije i samim tim učestvuju u izborima. Mi para nemamo, ali imamo glasove, i jedino na tome možemo da zasnivamo svoj program", kaže Orbović.
Ulični protest i grčki scenario
On podseća da su svi konačno uvideli koliku su grešku napravili 2008. dajući lažnu nadu.
"Čak su nam, ne tako retko, ponavljali i onu narodnu 'dok nekom ne smrkne, drugom ne svane', aludirajući da ćemo baš mi profitirati krizom. A svi smo svedoci da nam se, ipak, smrklo. Postalo je očito da vlast nema način da predvidi šta će se dalje događati, a svakako ni mere kojima bi mogli zaštiti srpsku privredu i sve zaposlene. Zato su odlučili da makar pričaju drugačije".
Na pitanej šta predstoji Srbiji, Orbović pesimistički odgovara da smo već doživeli opštu kataklizmu, izgubili radna mesta i pali na nivo najnižih plata u okruženju. Sigurno je da nećemo napraviti nikakav pomak unapred, već ćemo ostati na istom nivou.
"Borićemo se da ne dođe do novih otpuštanja, jer je broj radnika već izjednačen sa brojem penzionera, a kada tome dodate i nezaposlene, jasno je da bi svako dalje opadanje broja zaposlenih bilo katastrofalno. Za tu borbu koristićemo sve što nam je dozvoljeno. Primat ćemo, naravno, dati dogovoru, ali ukoliko to ne uspe, uslediće protesti i, na kraju, ulica", navodi predsednik sindikata.
On naglašava da narod više ne može da izdrži nezadovoljstvo. Štrajkova će svakako biti manje, jer svi koji rade, pa čak i oni za male plate, misle da su privilegovani, što je sramotno. A na ulicu ne bi izašli samo zaposleni nego svi - mladi, bez posla, gladni... To je velika populacija koja više nema način da preživi i koja traži egzistencijalno rešenje.
To znači, kaže Orbović, da je, ako se ovako nastavi, moguć i "grčki scenario".
Doduše, nema rokova kada bi se on mogao desiti, ali ako ne počnu da se otvaraju nova radna mesta, ako se ne pokrenu građevina, poljoprivreda... preti nam realna opasnost. Očekujem da na taj način gledaju i oni koji vode ovu zemlju, upozorava Orbović.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR