Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović odgovorila je na pismo šefu misije EU u Srbiji Vensanu Dežeru, rečeno je Danasu u ovoj najvišoj pravosudnoj instituciji. Dežer je u pismu Mesarovićevoj zatražio da VSS na izvesno vreme zaledi reviziju izbora sudija pošto nema kvorum za odlučivanje i skrenuo pažnju da su posmatrači EU koji prisustvuju sednicama ovog tela, izrazili zabrinutost zbog načina njegovog rada.
Na sajtu VSS je objavljeno da je 20. decembra odlučeno da počne izbor člana iz redova sudija apelacionih sudova. Navedeno je da se kandidacione prijave primaju u roku od 15 dana, nakon objavljivanja ove odluke u Službenom glasniku. Dežer je, kako je rečenu Danasu, isto pismo uputio i Ministarstvu pravde, a u njemu sugeriše da odlučivanje o prigovorima neizabranih sudija „u ovoj fazi treba prekinuti, kako bi se izbegli očigledni problemi sa zakonitošću i punovažnošću odluka VSS dok se ne preduzmu odgovarajuće korektivne mere“.
Prema navodima medija, Dežer piše da je sa „samo četiri preostale sudije, matematički nemoguće da savet donosi odluke ako ne uključi članove prethodnog sastava Visokog saveta, koji je donosio odluke o reizboru sudija u decembru 2009. U više prilika eksplicitno je utvrđeno da će se u procesu revizije članovi po službenoj dužnosti (Nata Mesarović, ministarka Snežana Malović i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić) i advokat (Dejan Ćirić) uzdržavati od glasanja, a u skladu sa principima dogovorenim za reviziju“, navodi se u Dežerovom pismu.
Izveštač agencije Beta iz Berlina preneo je juče pisanje nemačkog lista Zidojče cajtung da Srbija ne ispunjava pravne standarde za dalje približavanje EU u meri u kojoj to tvrde zvaničnici Evropske komisije. List se poziva na poverljivi izveštaj pravnih stručnjaka EK po kome u Srbiji postoji „nedopustivi uticaj politike na pravosuđe“ i koji se razlikuje od zvaničnog stava EU da je Srbija u pravosuđu načinila ogroman napredak. U julu je Komisija, kako se navodi, uputila pravnike u Srbiju „da prate određene sudske postupke“, a reč je pre svega o prigovorima sudija i državnih tužilaca koji nakon smene u srpskom pravosuđu krajem 2009. godine nisu mogli da se vrate na radna mesta. „Posmatrači su imali da ustanove da li se žalbeni postupci odvijaju u skladu sa standardima pravne države. Ali, to očito nije bio slučaj, kako proističe iz poverljivog izveštaja u kojem se ovi postupci nazivaju „školskim primerom izrugivanja pravu“, piše Zidojče cajtung .
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
